У Подгорици је вечерас одржана промоција књиге „Историја српског народа у Југославији: Од уједињења до Априлског рата (1918–1941)“, значајног издања Српске књижевне задруга, које представља наставак чувене вишетомне едиције о историји српског народа. Догађај је организован у оквиру Академске трибине коју приређује КонФеренција српских националних организација из земаља региона, посвећене теми „Историја српског народа у Југославији“, на којој је представљена књига истог назива.
Промоција у Подгорици окупила је бројне љубитеље историје и стручну јавност, потврђујући интересовање за савремене интерпретације прошлости и научно утемељена истраживања о кључним периодима 20. вијека.
Књижевник Будимир Дубак је истакао да књига представља озбиљан и методолошки утемељен покушај да се сагледа сложена друштвено-политичка и културна реалност српског народа у периоду између два свјетска рата, у оквиру Краљевине СХС и касније Југославије.
–Ријеч је о дјелу које омогућава да на мјеродаван начин разумијемо међуратну епоху, њене политичке процесе, економске околности и институционалне кризе, са посебним акцентом на српско-хрватске односе и догађаје који су одредили историјску судбину српског народа у 20. вијеку, нагласио је Дубак.
На трибини су учествовали историчар Станислав Сретеновић, главни уредник Српске књижевне задруге Никола Маринковић, управник те институције Душко Бабић.
О значају пројекта говорио је Душко Бабић, који је подсјетио да је ријеч о првом тому планиране едиције. Како је навео, књига обухвата период од 1. децембра 1918. до Априлског рата 1941. године, док је у плану и наставак који би обрадио вријеме од 1945. до распада Југославије.
Главни уредник издања, Никола Маринковић, оцијенио је да је ријеч о јединственом историографском пројекту који први пут систематски обрађује међуратни период Краљевине Југославије „изнутра“, настојећи да га прикаже што вјерније историјској стварности.
На научни приступ и методологију рада указао је историчар Сретен Сретеновић, нагласивши да се књига ослања на богату архивску грађу из европских извора, као и на мемоаре, свједочанства и тадашњу штампу.
Сретеновић је додао је да је дјело настало у традицији српске критичке историографије, коју су утемељили истакнути научници попут Сима Ћирковић, Андреј Митровић и Драгољуб Живојиновић.
Ауторски тим чине историчари Станислав Сретеновић, Душан Фундић, Драган Бакић и Војислав Павловић, док су за области језика, књижевности и умјетности били задужени Александар Милановић, Слађана Јачимовић и Игор Борозан.
