Пише: Дописник
„Година је почела забрињавајуће, како Писмо говори: ужасне појаве, земљотреси по свету, метежи и ратови… и море се „усхучало и узбуркало“… Речју, пред нама је „почетак страдања“ (Мт. 24:8).
И ми забринуто пратимо последње новости, разматрамо их, ужасавамо се, али не примећујемо како туђа несрећа и бол постају део глобалног шоу програма. Тема апокалипсе је одавно постала помодни бренд у индустрији забаве, различит од истинског садржаја ове важне речи. Реч „апокалипса“ се преводи као „откровење“ – то је оно што је Бог открио за наше уразумљење, да би били трезвени, сећали се истинског циља земаљског живота, неопходности достизања јединства са Богом.
Појам апокалипсе се код нас упорно повезује са страшним, катастрофалним догађајима светских размера. И сви ми знамо за спољашње знакове приближавања васељенске катастрофе. Много говоримо о њима, разматрамо их, али постоје и други, много важнији, скривени признаци. Господ говори да ће у последња времена „зато што ће се умножити безакоње, охладњети љубав многих“ (Мт. 24:12). А апостол Павле додаје – управо о нама – да ће људи бити „самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни…“ (2 Тим- 3:2). Ето на шта треба да обратимо пажњу, ето чега се треба бојати више од земљотреса, цунамија, радијације…
Живимо у епохи глобалне промене климе. Не говорим о времену – нека се тиме баве метеоролози. Говорим о катастрофалној промени људске природе. Неко ће рећи да се од времена греховног пада ништа није изменило ни у човеку, ни у људском роду у целини. Али, авај, није тако. Иначе не би било ни Свеопштег потопа и пропасти Содома и Гоморе – тих горких примера масовне и катастрофалне деградације, са свим последицама које одатле проистичу. Природа човека и друштва у целини „склона је греху“, по речима Светих Отаца. У наше време је то посебно очигледно. Права апокалипса се тихо и неприметно одвија у нашим срцима, само што њене размере нису достигле ону критичну тачку када ће се стихије, запаливши се, разорити и земља и сва дела на њој изгорети. Дух Христов одлази из нашег живота, а снажно улази други, страшни, сатански дух користи, прагматизма, распуштености, равнодушности и неограниченог самољубља. Ево живих примера из недавних сусрета„, пише Димитрије Шишкин, свештеник.
Видимо ша каже и пише свештеник Димитрије ,да Дух Христов одлази из наших живота,ја бих само додао овдје јер се то односи на нас у Црној Гори ,из њихових живота и то одавно,оног момента када је брат постао крвник и непријатељ јер не подржава нешто што се звало комунизам,за које тада ни они који су га пропагирали уистину нијесу знали ништа ,мало боље то знају и ови данас који га се држе и јаче и боље него Хришћани Библије и Јеванђеља.На једној страни имамо троугао између три или боље рећи четири града а у самом центру пети ,гдје се налазе велике наше и не само наше светиње. Кренимо с Михољске Превлаке и манстира тамо па сјеврозападно до манстира Косијерево ,одатле преко Никшића за Острог а из Острога до Дајбабa и на крају у Цетињски манастир.За један мали простор енормно велики број светиња,али и велики дио зла који се догађао али по свој прилици нема се намјера покајању.Да ли је стварно Нечастиви толико ушао у ове људе с овог простора ди ни такве Светиње не помажу покајању и некаквом праштању па било са чије стране.Шта то наводи данас младе људе да су тако своју крв отровали идеологијом и примили је боље и јаче него прави вјерник крштење,јер колико год смо крштени остајемо до задњега грешни,али самим чином крштења даје нам се могућност да покушамо проћи кроз овај живот колико толико нормално и донекле с побожношћу .
Има их који нијесу вјерници али бар не бљују свој отров на обичан народ ,док добар један дио и на мртве и данас бљује и на живе би своју бијес искалили када би се могло као некада.Тако је била идеја да се сви преостали четници (потекла из Црне Горе )и њихови потомци након 1953 године побију,али десио се Инфорбиро па су се о свом јаду забавили.То зрно зла их је и подијелило на политичкој сцени на оне окореле као ДПС руководство и блажи вид који су отпали од њих.Када видим поједине делегате како жустро дискутују и с којим бијесом са њима никада нема било какавог договра или заједништва јер то је све једна балавурдија од зла оца и горе матере ,како се код нас говори.Каже онај Иво с надимко Белгијанац за причешће да ће њихова дјеца у свјетску елиту преко компјутера а не да лижу ожице за причест.Нешто огавније и безобразније одвно нијесам чуо,а он Иво Белгијанац ће читав свој живот какав год буде лизати само туђе позадине, од Милове па у завиности која му се намјести или нареди да је пољуби.
Хвала Богу и Митрополитима Амфилохију и Јоаникију да се народ окрену од таквих људи а окренуо се вјери ,то се види сваким данаом а нарочито млaди који ће, у то сам сигуран, преокренути државу у другом смјеру ,а ове националне и државне несреће ће остнути забиљежене као градоносни облак у мају.
