Пише :Дејан Бешовић
Племе Паштровићи чине 12 братстава. Та братства су: Бечићи, Калађурђевићи, Дабковићи, Митровићи, Љубише, Барочи, Режевићи, Срзентићи, Давидовићи, Суђићи, Вуковићи, Миџори и Арменко (до 19. века Томић).Братства су поријеклом са различитих територија – чине их досељеници из Старе Црне Горе, Старе Србије и Пипера из региона Српских Брда Црне Горе .
Племе Барочи су нестали у 19. вијеку, док су Режевићи веома хетерогеног састава са доста родова. Код Режевића, родови Вуковића, Зеновића и Павловића је су пореклом из Старе Србије и Старе Црне Горе. Досељени су рано током 13. и 14. вијека. Међу тим родовима су и Перазићи који су досељени из Климената у 16. веку. Што се Дабковића тиче, њихов родоначелник је дошао из Пипера, односно из братства Црнци. Црнци су део Лужана, племена које представља старији слој Пипера и некада насељавало подручја Пипера и околине, сјеверно од данашње Подгорице. Попут Дабковића, исто важи и за Ђедовиће, Ск(л)ендере и Радовиће из Режевића који су сродни и потичу од досељеника из Пипера из 15. вијека. Ови родови славе Велику Госпођу (Успење Пресвете Богородице).
Један документ из 1355. становнике области убраја у “властелу цара Стефана Душана”, док се у дубровачким документима Паштровићи редовно спомињу послије 1377. године. У науци је неоспоран податак да у доба владавине српских династа Немањића становници Паштровића посједују специфичан аутономни статус, у некој врсти самосталне општине са локалном политичком и судском управом. Та аутономија ће бити главно облиљежје живота области и након пропасти српске империје, када ће се, током минулих вјекова, на простору Паштровића јављати нови господари: Балшићи, српски деспоти, Република Св. Марка – Венеција, Французи, Аустријанци.
Срж паштровске аутономије вјековима је био чувени племенски суд познат под називом банкада.Срефан Митров Љубиша пише „Одржавла се банкада на прелијепој плажи Дробни пијесак, а веома често и у утврђеном градићу Светом Стефану.“О значају те специфичне правне институције, чувеног књижевника и хроничара Паштровића Стефана Митрова Љубише, поред осталог, каже: „На сред приморја општине Паштровске има једну малу луку, пусто жало, коју људи и дан данас зову Дробнијем пијеском. То је земаном било мјесто гдје се народ купио на збор и на одлуке када је та општина слободно и слободно управљала самим собом и једнима властела слободно. поређе изабрани, сједили би под једном међом врх пијеска и ту вијећали и судили о најважнијим послима… Сваке године о Видовудне, у пучини љета, бирала је скупштина отворито суђе и властелу, предавала им законик, староставник, књигу и сребрни печат а они би се клели скупштини да ће неумитно судити, а законе и одлуке зборске вршити.
Историјат паштровске обале, са својеврсном организацијом и политичко-правном аутономијом, јесте нека врста културно-историјског феномена. Стални становници Паштровића, од давнина организовани у дванаест племена, током дуге и бурне историје изложени честим ратовима, пљачкама и окупацијама, не само да су успјели да сачувају своју аутономију и етнички и вјерски идентитет већ су оставили потомцима у наслијеђем значајан корпус вриједне културно-историјске баштине.Ртови, затони и прелијепе плаже паштровске обале, те питомо залеђе са благом климом и типично медитеранском флором, чине ову област једном од најмаркантнијих и најлепших у јадранском басену. Такав утисак допуњава и особена архитектура сеоских насеља, као и урбана структура малих градских насеља Старе Ластве – Петровца и Светог Стефана.Паштровићи су уживали извјесна аутономна права за вријеме млетачке власти, и знатно мање за вријеме аустријске владавине. Привилегије су добили уговором са Венецијом од 4. априла 1423. године и успјели су да их очувају све до почетка 19. вијека, мада и касније, али у знатно мањем обиму“.
Паштровићи су:Бечићи, Чучуци, Грацуни, Клапавице, Калађурђевићи, Дабковићи, Куљачи, Кентере, Казанегри, Балићи, Митровићи, Грломани, Анђуси, Ђурашевићи, Санковићи, Јовановићи, Раденовићи, Лукетићи, Војнићи, Рафаиловићи, Маркићевићи, Дивановићи, Радите, Никићеви, Дивановићи, Крутеше Никли, Голи. Вуковићи, Склендери, Павловићи, Калоштровићи, Ђедовићи, Ђаконовићи, Зеновићи, Перазићи, Беговићи, Боснићи, Франовићи, Франићевићи, Срзентићи, Давидовићи, Миковићи, Медиговићи, Греговићи, Андровићи, Радановићи, Шољаге, Вукотићи, И Суђирићи, Миђиценци, Армићи, Миђицећи, Милутиновићи, Драшковићи, Живковићи, Перовићи Маинићи.
Прота Саво Накићеновић пише у свом – Бока и Патровићи , Београд 1913, стр. 422-423)
„Патровићи су посебна општина са сједиштем у Св. Стефана.Паштровићи се дијеле на ове парохије: Бечић (капела), Тудоровић, Кастеластва, Дуљево, Градиште, Режевић и Прасквица. Имају површину од 6537 хектара и 2862 становника. Има укупно 1315 кућа. “
