Мјештани Скакавца и Полице поново су затражили од надлежних институција да предузму мјере у циљу детаљног истраживања и заштите брда Градина на ком се налазе остаци старог утврђења познатог као Бихор-град. Ради се о локалитету који се налази на око десетак километара сјеверно од Берана, у међурјечју Лима и његове притоке Љешнице. Мјештани истичу да се до стјеновитог брда Градина, због лошег приступног пута, још увијек тешко долази.

– Ово мјесто је практично било сакривено од очију јавности, јер су бедеми старог града обрасли шибљем, без икаквог обиљежја које би указивало да се ту некада налазила важна насеобина. Ми смо кренули у акцију да тај простор приближимо свијету. Поставили смо путоказе ка овом локалитету и кренули са иницијативом да се ураде ваљани пројекти у циљу пуне валоризације утврђења Бихор-град, јер је то од изузетног значаја за читави сјевер Црне Горе. Међутим, надлежне институције нам у том правцу нијесу пружиле одговарајућу помоћ, тако да је овај локалитет и даље далеко од очију јавности. Зато позивамо све оне који су задужени да прате проблематику очувања историјских и археолошких вриједности да предузму одговарајуће мјере како би Бихор-град пострао привлачно мјесто за поклонике наших вриједних старина – истиче мјештанин Мики Тмушић.

О настанку Бихор-града не зна се много. Први пут се помиње 1450. године у документу из Дубровачког архива. Записи говоре да је под османлијску власт пао 1455. године и да је био све до ослободилачких ратова 1912. године. Радници Полимског музеја су 2009. године спроводили одређена истраживања, али од тада се није предузимало ништа у циљу валоризације овог локалитета.

Мјештани подсјећају да је на Градини сачуван топоним Црквина, што указује на дугу традицију тамошње насеобине, те да се на врху налази заравњени плато чијим ободом је подигнут масивни бедем. Потврђују да се у средишту утврђења могу виdjeти остаци бунара. Мјештани кажу да је због положаја града снабдијевање водом представљало проблем, те да је вода до овог бунара спроведена из планине Бјеласице, каналом испод Лима. Друга верзија је да је ријеч о бистијерни у којој се скупљала кишница.

Мјештани села Скакавац кажу да су спремни да самоиницијативно крену у рашчишћавање терена око древног утврђења и “да ово бајковито мјесто отргнемо из таме заборава”.

Са њима су сагласни и становници Мјесне заједнице Полица чије се село Подграђе простире испод узвишења Градина.

– Ради се о још увијек недовољно истраженом локалитету које представља прави археолошки драгуљ и који може да постане изузетно привлачна туристичка дестинација. На то указују и бројни записи који свједоче да је у питању насеобина која је имала значајну историјску улогу. Ми то упорно понављамо, али наш глас једноставно неће да чују они који би то морали да ураде. Зато инсистирамо да надлежне институције коначно опредијеле средства како би се овај локалитет у потпуности истражио, а његова љепота и културна вриједност приближили јавности – истичу мјештани Полице.

Драгоцјену допуну писаним изворима представљају материјални остаци утврђења. Град је био потпуно неприступачан, осим са једне стране од Подграђа и предела Полице. Али и са ове стране морало се пети попречним стазама да би се човјек попео до тјемена узвишења на коме је град. Тврђава је подигнута на заравњеном кречњачком рту правца пружања североисток – југозапад.

Дужина града у овом правцу је 80 метара, док се његова ширина, прилагођена рељефу, креће од 10 до 50 метара. Најпространији дио се пружа према северу (40 до 50 метара). На југозападној страни налази се ужи дио који се завршава у облику клина. Цио заравњени простор био је опасан зидом. Градски бедем је зидан од кречњачког камена. Највећи зид био је на најприступачнијој страни према Подграђу. Сеновити дио врха брда вероватно није био обухваћен континуалним зидовима, јер је сам по себи већ потпуно неприступачан одоздо. На северозападном зиду уочава се касније ојачавање постојећег зида, што нам указује да су вршене одређене преправке на овој тврђави. На југозападу налазе се остаци темеља четвороугаоне куле. У централном делу града налази се цистерна за прикупљање кишнице око које су видљиви трагови просторија. Снадбевање воде представљало је посебан проблем за град, што је био и случај са осталим градовима који су били на тешко приступачним и стрмим чукама. У народу се сматра да је до овог бунара (цистерне) спроведена вода из планине Бјеласице, каналом испод Лима. На јужној страни испод Градине је мало село Подграђе. Из њега за град преко страна воде две путање којима се могу кретати пешаци и натоварени коњи.

-Док је било живота у граду, очигледно је да су оне биле шире. Може се само претпоставити да је неких грађевина за смештај посаде могло да буде у горњем, нешто мало вишем и ширем диелу града поред зидова око цистерне. Потребно је спровести систематска археолошка истраживања, на тај начин могли би у целости издвојити све фазе обнове и изградње града. Због овако згодног положаја, Бихор је био средиште, не само уже околине, већ и кључна тачка ближих и даљих области.Остаци утврђења престављају драгоцјена сведочанства о времену прошлом-пише о Бихор-граду Маријана Премовић.

–Међутим, ово место је практично сакривено од очију јавности, јер су бедеми старог града обрасли шибљем, без икаквог обележја које би указивало да се ту некада налазио прави историјеки бисер. Зато инсистирамо да надлежне институције коначно определе средства како би се овај локалитет у потпуности истражио, а љепота и културна вредност приближила јавности – нагласио је председник месне заједнице Полица Бобан Вељић

Извор: Глас Холмије