Предсједник Нове српске демократије и један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић рекао је да се нада да ће у Црној Гори доћи вријеме дијалога и споразумијевања, истичући да српски народ поштује права других да мисле и изјашњавају се како желе али да „тражимо и да се нама поштује право да баштинимо традиционални српски идентитет и да будемо Срби“. Мандић је то рекао на Међународној научној конференцији „Велика народна скупштина – Подгоричка скупштина уједињења 1918. године“, која се одржава у Српској кући у Подгорици. Он је истакао да је било важно ослободити људе у Црној Гори и да се у томе успјело 2020. године.

Према мишљењу Мандића, дилеме нема да ће се ова међународна конференција тумачити сјутра на разне начине у свим медијима.

– Ја сам, наравно, српски политичар у Црној Гори и ми имамо позитиван однос према Подгоричкој скупштини и њеном наслеђу. Посматрати тај догађај на основу контекста данас погрешно је јер су се у том времену у Црној Гори сви изјашњавали као Срби. Данас то није тако и ми поштујемо право да се изјашњава како ко жели, али тражимо и да се нама поштује право да баштинимо традиционални српски идентитет и да будемо Срби – рекао је Мандић.

Он је нагласио да је уједињење 1918. године било жеља цијелог народа.

– Унитаристичка идеја је имала подршку велике већине народа тада у Црној Гори – сматра Мандић.

Он је подсјетио да су се Црна Гора и Србија раздвојиле 2006. године. Но, истиче, ни данас не може да се нађе консензус о кључним питањима.

– Нама је било важно да ослободимо људе у Црној Гори и то смо успјели 2020. године. Али правим представницима српског народа, вољом међународног фактора, не дозвољава се да уђу у Владу, што је јединствен примјер на просторима бивше Југославије. А све се то дешава иако је српски народ доминантно заслужан за демократске промјене у Црној Гори – навео је Мандић.

Истакао је да је парламетарнна већина потписала споразум којим се у једном дијелу прецизира да ће се договор тражити унутар саме те већине. Мандић је изразио наду да ће се тај споразум поштовати.

Нагласио је да су ово изазовна времена.

– Видјећемо 12. децембра на сједници парламента можемо ли да изаберемо судије Уставног суда, што је важан услов за спровођење фер и слободних избора – указао је Мандић.

Један од лидера ДФ-а је изразио и наду да ће у Црној Гори превладати мир и дијалог, јер је то, како је навео, потребно Црној Гори.

– Ми, као српски народ, остајемо на нашим позицијама и желимо дијалог и договор са свима у Црној Гори. Принцип који се мора поштовати јесте да се мора уважавати воља народа – наглашава Мандић.

Како је истакао проф. др Александар Растовић, Подгоричка скупштина изазива велику пажњу и 104 године након њеног одржавања. Он сматра да је у питању догађај који није био важан само за Црну Гору него и шире Балканско полуострво.

– То је био догађај којим је остварена вјековна тежња српског народа и житеља са ових простора да дође до уједињења у државну заједницу Јужних Словена – указао је Растовић.

Он је рекао да су велике силе по много чему имале двоструке стандарде, описујући детаљно како су поступале и какве су одлуке доносиле у то вријеме.

Према оцјени проф. др Иване Крстић Мистриџеловић, нема сумње у демократски карактер Подгоричке скупштине. Она је истакла и да је несумњиво да је њене одлуке подржавала велика већина народа у Црној Гори тада, и свака дилема у том смислу је отклоњена.

– Што је касније потврђено и међународним признањем – нагласила је Крстић Мистриџеловић.

Директор Српске куће Емило Лабудовић прочитао је писмо академика Зорана Лакића, који није био у могућности да присуствује конференцији.

– Чин уједињења био је изузетно важан историјски догађај, то је датум који једнако припада цијелом српском народу – навео је Лакић у писму.

Конференција се наставља сјутра.