Пише: Светислав Домазетовић
“Пуст живот је гори него ништа, а људи се опет држе те пустоши, не вјерујући како има ишта друго. Ништа не би изгубили кад би пустили оно што имају, а боје се да не би добили, зато шуте и чекају” – Меша Селимовић.
***
Какав уопште треба да буде став, осјећај према онима који су на пиједесталу политичке моћи, а то својим резултатима на основу општих показатеља животног стандарда, не заслужују…
Када имамо реалност у нереалности…
Рећи ћу, може бити било какав став, само да производи реакцију, макар сличног интезитета, али наравно супротног смјера.
Само да не “ШУТЕ И ЧЕКАЈУ”.
Ћутање и чекање је стање, превасходно у колизији са законима физике.
Закону Акције и Реакције.
Какво је то онда стање, ако нема адекватне реакције на (све) присутну и растућу акцију ??!
Може се одмах рећи, да је то, врло, врло упитно стање…
Међутим физика је стара и осветољубива дама, која за те атипичне случајеве каже да моменат силе реакције може само да се одложи, на начин што ће се неком другом силом континуирано заустављати (природна) реакција.
До коначног момента реакције, ШТО ГОД КО МИСЛИО ИЛИ СЕ НАДАО.
Код нас та сила амортизовања је резултантна рада партијско, финансијско, медијско НВО спреге.
Својеврсне интересне црвоточине наших живота.
Резултанта свих оних који имају ту част да јавно или закулисно одлучују.
Свих оних који су на пиједесталу моћи.
Грађанину у чијој свијести и подсвијести, још постоје подјеле и страхови из прошлих и пра-прошлих времена, стално се манипулативно сервирају само уприличени дјелови неке друштвене слике, без могућности да ОН има увид у њену цјелокупност.
О било каквој алтернативи у том смислу и случају нема ни говора.
Ако се алтернатива и појави, сатираће се свим могућим средствима обимно користећи људске љустуре.
Како је Грађанин заокупљен сталном борбом за голи опстанак, ОН гута све презентовано.
Све то, без имало критичког ставе и отпора, директно иде у његову матрицу подсвијести.
Временом ОН то прихвата као сопствени став.
Једино што га интересује је, како се то може одразити на оно што већ има, а у вези са тиме, да ли долази од позиције или опозиције, медија овог или оног, НВО организације…
Последица таквих аршина је да одобрава и легализује све,
ИЗНОВА и ИЗНОВА, ма како (и колико) да је му такав образац понашања (већ) био штетан у прошлости.
Не може бити ни користан ни у садашњости или будућности, голом чињеницом да није избор сопствене воље.
Грађанин, који то уствари није, свој (не) избор браниће читавим спектром изговора, како би покушао одбранити неодбрањиво.
То ради, јер не може да се избори са “усађеним” и редовно обнављаним матрицама.
Иако може бити другачије.
Много брже и много лакше него што се мисли или до ПЈЕЊЕЊА тврди.
Да се за почетак, успостави здрав однос према власти.
Не постоји народ ради власти, него она постоји ради народа.
Власт није синоним за државу.
Устоличењем само ових фундаменталних ставова, отварају се врата личним, демократским и сваким другим промјенама.
