На сјеници Одбра за здравство, рад и социјално старање Скупштине Црне Горе,од 5 јуна овог љета Господњег, предсједник Одбора г.Дражен Петрић (ПЕС),( забрани представнику Партије пензионера да присуствује седници, и ако је у Милов вакат присутвовао , учествовао у раду) оцијенио дa је Предлог посланика УРЕ о повећању пензија за све пензионере за 40 евра популистички акт. Према његовом ставу– предлагачи би морали да кажу одакле ће се 30 милиона обезбиједити, јер држава , наводно, нема новца за толико повећање пензија.
Подршку таквом ставу дао је и посланик Васо Обрадовић (НСД), истичући да пензије треба повећати, али искључиво на реалним економским основа. Учини му мерак Васо али му посао немој завршити. Нијесмо дјеца Васо снаго, надо!
С друге стране,посланици Зоран Микић, Јелена Кљајевић, Милена Вуковић и Борис Мугоша снажним аргументима су образложили потребу повећања пензија,указујући на тежак положај пензионера и чињеницу да су многи од њих доведени на руб тешког сиромаштва. На тежак и алармантан положај пензионера указали су и представници пензионера који су присуствавали сједници Одбора.
Господо Петрићу и Обрадовићу, пензионери не могу чекати нека боља времена. Они су већ деценијама навикнути да трпе, одричу се и преживљавају. Али трпљење има своје границе. Немојте нам повећавати кад умремо! Онда нам неће требати!
Ако бисмо чекали на реалне економске основе, како рече Васо, зар би ви могли имати толике плате, толико министра, кабинета, савјетника… Немојте се нама пензионерима тако обраћати, није пристојно, а није ни пошптено сине Васо, поштујте нам макар године,ми смо наше плате зарадили, а сви ви нијесте. Али да се разумијемо, не овако биједне пензије.
У Црној Гори чак 67.997 црногирских пензионера прима пензију до минималног износа од 451,20 евра. Чак 81.949 пензионера прима до просјечног изниса од 557 евра. Иствремено доња граница ризика од сиромаштва износи 589 евра. То значи да више од 85.000 пензионера , односно три четвртине црногорских пензионера живи испод границе сиромаштва, живи у глади, сиромаштву и биједи.
То нијесу статистички подаци. То су људи. То су наши родитељи, дједови,и баке. То су грађани који су деценијама стварали ову државу.
Знамо да многе не дотиче наша пензионерска глад, болест и сузе, немаштина, самоћа и тежак живот на селу. Али дужни смо да подсјетимо да новца има када постоји политичка воља.
Било је новца за бројне исплате и судске пресуде када су грађане коштале и коштају на десетне милиона еура. Било је новца за привилегије функцинера, службене аутомобиле, гориво, мазиво, плаћене телефоне, паушале, варијабиле, бројна сужбена најчешће туристичка путовања, за армију савјетника, за бројне директоре , министре, замјенике, замјенке замјенка .. Има новца за све то, али када треба помоћи пензионерима, дати им оно зарађено, онда се говори о недостатку средстава.
Пензионери не траже милостињу. Они траже оно што су својим радом зарадили. Траже правду на достијанствен живот, право на лијекове, храну, гријење и мирну старот. Зато повећање пензије није питање популизма. То је питање социјалног достојанства и односа државе према генерацијама које су градиле.
Захвални смо премијеру Спајићу кад је повећао најниже пензије на 450 еура. Инфлација је то брзо прогутала.
Пензинери су своје дали Црној Гори, сад је ред на држави да каже да није забравила своје најстарије грађане.
Морамо истаћи нашу тужну и жалосну стварност. Знатан број људи на селу су и гладни, и болесни и немоћни.
Недалеко од Подгорице, по селима Мораче, сјевера поготово, страшна је наша животна истина. Данима гледамо и слушамо тв емисије о злостављању пашчади, њиховој глади и лошем смјештају, потреби њиховог лијечења, рехабилитацији, да друштво мора о њима да брине, да су цуке патиле, нервирале се, сјекирале, а колико друштво брине о човјеку, о пензионерима који су зарадили бољи живот. Куку нама ???
Господо посланици,
Новца за пензионере мора бити. Ако има новца за бројне функције, кабинете, министре које не можемо и не умијемо запамтити и набројати, за плате по престанку функције, за хиљде службених аута, репрезентације, варијабиле, паушале,…онда мора бити и за оне који су својим радом и одрицањем стварали ову джаву. Пензионери не траже милостињу, нити било чији поклон. Они траже само оно што су деценијама поштено зарадили.
Не смијемо дозволити да људи који су градили путеве, фабрике, школе, болнице и институције, који су радили, рађали, храники, подизали, да живе испод границе сиромаштва. Пензије морају обезвбиједити достојанствен живт, а не голо преживљавање. То је питање правде, солидарности и поштовања према генерацијама које су својим радом стварале вриједности од којих данас не могу да живе.
Нацинални колач богаства мора се праведније дијелити. Само тако можемо градити друшто у којем ће сваки грађанин, а посебно пензионер, живјети достојанствено и са осјећајем да њихов рад није заборављен.
Партија пензионера Црне Горе позива све посланике у Скупштини Црне Горе, без обзира на политичке разлике, да подрже предлог Грађанског покрета ГП УРА о трајном повећању пензија за 40 еура. То није питање политике, већ питање социјалне правде, достојанства и поштовања према генерацијама које су радом градиле и стварале Црну Гору.
Гласајући за овај предлог, посланици ће показати да разумију тешку материјалну ситуацију великог броја пензионера и да су спремни да стану уз оне који су својим радом задужили државу и друштво.
Припреме о протестима пензионера у Подгорици су актуелни.
Момо Јоиксимивић
Предсједник
Партије пензионера Црне Горе
