Ова промоција има посебну тежину и симболику будући да се одржава у Козарској Дубици, средишту страдалног Поткозарја, крају који је деценијама био дубоко изложен једностраној комунистичкој идеологији, КПЈ наративима и матрици у којој се заклињало „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Управо ради очувања пројектованог „братства и јединства“, тадашњи систем је у трагичну и епску Козарску офанзиву усташа и нациста, кроз фабриковане историјске фалсификате, насилно уписао и јединице Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) које у тим дешавањима на Козари уопште нису учествовале.

Овај догађај представља снажан искорак ка демистификацији тог времена и испитивању историјских празнина које су свјесно креиране много више од пола вијека.

Домаћин скупа био је Ненад Булић, предсједник Општинске борачке организације Козарска Дубица, који је поздравио присутне и истакао важност расвјетљавања свих прећутаних историјских чињеница ради здраве будућности и националног јединства.

Промоцији је присуствовао велики број угледних званица, међу којима су били:

Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, протонамјесник отац Слободан Малиновић, Пантелија Ћургуз,ратни командант и почасни генерал ВРС као и члан Скупштине БОРС-а и Драгољуб Ћибић члан Предсједништва БОРС-а.

Бројни представници, борци и старјешине 11. дубичке бригаде, као и других јединица из дубичког краја и многи други.

 

Кроз програм је веома коректно и професионално водила модераторка Нада Маркуц Раниловић, држећи ток догађаја у оквирима предвиђеног протокола.

Општи утисак је да су гости изванредно приближили књигу и њену суштинску тему дубичкој публици. Излагања су била комплементарна, стручна и аргументована.Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, излагао је војнички строго и прецизно, рашчлањујући тему кроз конкретну географију и коте страдања и број страдалника, што је присутнима јасно приказало просторну димензију ове трагедије.Проф. др Драган Петровић, као рецензент, поставио је проблем у глобални оквир, анализирајући шире геополитичке узроке и контекст у којем су се догађаји одвијали.Проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији, тему књиге је елаборирао на један питак, наставнички начин, чинећи сложену историјску материју лако разумљивом за све присутне.Посебан печат вечери дао је господин пуковник Стевица Карапаџин, који је на говорници замијенио једног од најављених учесника, спријеченог да дође због здравствених проблема. Он је кроз своје обраћање, прожето са пуно емоција, направио дивне и дубоке паралеле, сликовито спајајући суштину српске Спарте и Бранкове Крупе, што је наишло на изузетан одјек код публике.

Ауторски тим ове књиге чине још и инг. Петко Рашевић (уредник издања) те протојереј проф. др Милорад Остојић, док су рецензенти уз Драгана Петровића су и Милослав Самарџић и Радован Калабић. Језички редактор књиге је Бранкица Поткоњак.

Током промоције изведене су рецитације три пјесме које су вјероватно биле  замишљене као својеврсни украс вечери. Иако се мора истаћи њихова лијепа интерпретација и умјесност извођача, према нашем скромном новинарском мишљењу, с обзиром на већ велики број говорника, промотера, модератора и домаћина, најмање двије рецитације су биле вишак. Оне су непотребно одузеле вријеме и донекле нарушиле динамику овог, иначе веома садржајног и важног научно-историјског скупа.

Ипак, тешко је не осврнути се на парадокс који диктирају данашњи медији и пројектовани значај догађаја по рангирању. Готово у исто вријеме, два сата касније, у Београду је почела традиционална манифестација „Вече Козарчана“, која је муњевито, готово тренутно добила огроман простор у медијима, праћена бројним извјештајима и незаобилазном пјесмом и козарачким колом!

С друге стране, овај суштински важан  скуп у самој Козарској Дубици, који је почео два сата раније и који директно засијеца у болне деценијске лажи нашег завичаја о учешћу четника у Офанзиви на Козари. Оно што је додатно упало у очи на овој историјски веома шкакљивој теми јесте чињеница да међу бројном публиком није било  историчара. Индикативно или не, ово је још један крунски доказ да је историја на овим просторима била и остала само дио политичких наука, што јасно потврђује и званичнички дефиле у Београду. О томе колико су нам протокол, забава и политичко кокетирање постали пречи од суочавања са сопственом научном и историјском истином у сопственој кући ,просудите сами.

Из  Козарске Дубицаена крају је послата заједничка порука ,његовање културе сјећања и расвјетљавање оваквих тема није уперено против било кога, већ представља дуг према истини и сопственим прецима. Како је поручено под мотом ове промоције: „Чувамо прошлост за бољу будућност“, само на темељима историјских чињеница, а не идеолошких митова, српски народ може изградити пријеко потребно јединство и здраве основе за генерације које долазе.