Надменост
Мало шта се у овој земљи изговара тако често као надмено хвалисање да је Црна Гора независна држава. Има ли разлога за хвалисање и надимање?
Ко год, током ноћи, погледа у ведро небо, видјеће више туђих дронова него звијезда. Сваки педаљ земље, а нарочито оне у касарнама, гази нам чизма свјетских моћника. Сви меци које наша војска има, броје се пред силницима што нас бомбардоваше не само 1999.године него и много пута раније.
А колико је безбједан народ Црне Горе? Постоји ли источног или западног сусједа од којега бисмо се могли одбранити? Је ли истинита тврдња познатих стратега да би само један пук могао да нас прегази за дан? Они што су задужени за нашу безбједност, тврде да би нас, у случају напада, бранио НАТО. Ваљало би им одговорити мудром изреком наших предака која гласи: „Кога туђа пушка брани, нека се у своју унереди.“ Они су то рекли мало грубље, али ваља понешто и ублажити.
Има ли достојанства у овој земљи? Колико пута се са истока Црне Горе јавно чула тврдња да је „Бијели Павле био Албанац“? Нико се не усуђује да одгавара било како. Смије ли ико упитати откад су придјев бијели и име Павле албанске ријечи? Не говори се то случајно. Метохија је до 1945.године била у Цетињском округу, па су нам је узели. Ко гарантује да отимачи неће кренити и на Бјелопавлиће?
Наше хвалисање требало би смањити из више разлога. Није случајно славни Тургењев рекао да је “ хвалисање особина ситне душе“.
Јован Ераковић
