Пише :Дејан Бешовић
Давидовићи
Њихови родови: Миковићи, Давидовићи, Греговићи, Андровићи, Медиговићи -презиме су узели потомци Стевана Миковића, који је био лекар – Медиго. Они славе Светог Илију. Живе у Челобрду, Новосељу, Калудерцу и Жуковици.Према предању, дошли су из Старе Србије, одакле су се прво доселили у Црмницу у 13. вијеку, гдје су им преци били неко ниже племство. Живјели су на мјесту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. вијека, под притиском нових досељеника, постепено су се селили преко планина у Приморје, а до краја 17. вијека скоро сви су се иселили из Црмнице од малобројних преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалки у племену Подгор, који славе Никољдан. Братство се звало Миковићи до средине 18. вијека, а затим су названи Давидовићи по најмоћнијој и најбројнијој породици.Изумрле и исељене породице Давидовић: Маркићевићи изумрли у 18. вијеку, Пашићи последњи мушки потомак је емигрирао 1911. године и Џамоње посљедњи је умро 1953. године.
У братство Давидовићи су асимиловани: Радановићи који су се доселили су се из Старе Црне Горе у 16. вијеку, славе Светог Илију; Шољаги који су се. доселили су се из Спича у 16. вијеку због крви, а потичу од Шољага из Цеклина, славе Ђурђевдан; Вукотићима се предак доселио из Бјелоша из Катунског округа дошао је почетком 18. вијека, а славе Светог Илију.
Презиме Греговић може се повезати са надимком Грего, изведеним од имена Грегор, Гргур, Григорије. Међутим, занимљиво тумачење даје црногорски историчар Радослав Ротковић, који у својој књизи „Стварање Цетиња“ каже: он ово повезује са италијанским Greco – Greko, локално – Grego, Grk. „У овом запису из 1468. године помиње се веома часни и мудри Божидар Грк, логотет, што значи шеф канцеларије. Претпостављало се да би то могао бити млади Божидар Вуковић, касније војвода и штампар у Венецији… Чињеница да се Божидар назива Грк не би требало да збуњује јер на једном месту то значење гласи и за Николу „логотет господина Ивана“. Грк је синоним за православног. Пошто је Никола носио монашку одећу, за которског нотара је био greco или grego (отуда презиме Греговић), односно православац, припадник Грчко-источне цркве (chiesa greco-orientale).“
Суђићи
Читаво братство носи исто презиме. Живе у Петровцу. Једна њихова грана, Андрићи , живи у Буљарици. Славе Петровдан.Према предању, поријеклом су из Старе Србије, одакле су се доселили у 14. вијеку. У почетку су се звали Главочи 15-16. вијек, затим Јунковићи 16-18. вијек, а након пресељења у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по свом брату Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и веома угледан грађанин.
Миџори
Родови њихови су : Миџори и Тодориче . Славе Свете Враче, а раније су славили Никољдан. Сједиште братства је у Буљарицама – Миџоров крш.Постоје различите легенде о пореклу Миџора. Према једној верзији, они су из Дукађина и у сродству су са Бјелопавлићима, а у Паштровиће су се доселили око 1400. године. Према другој, они су огранак братства Арменко . До 18. века звали су се Бутаци -Бутак , затим Николићевићи, а на крају Миџори. Према Јовану Вукмановићу, име Миџор датира из друге половине 18. вијека. Међутим, у манастиру Градиште изнад Буљарице налази се њихова породична гробница са мермерним натписом „гробница Миџора 1721“. Дакле, презиме Миџор постојало је већ у првој четвртини 18. века. Постоји могућност да је презиме Миџор повезано са истоименом планином на српско-бугарској граници.
Арменко
Читаво братство носи исто презиме. Славе Никољдан. Живе у Буљарици.
Према предању, доселили су се из Старе Србије средином 14. вијека. До 19. вијека братско име је било – Томићи, док се као братско име почело користити име Арменко, које је било нешто попут њиховог породичног надимка. Према предању, име Арменко су добили по једном од својих предака Томићу који је био хром , док према неким мишљењима потиче од латинског armentarius – сточар, узгајивач стоке, по занимању „Влах“ – armentara. Можда се ово име може повезати и са Јерменима/Јерманима. Или са грчким родом Armenis са Крфа.
(наставиће се )
