–У протеклих 20 година, Црна Гора је имала више шанси него многе државе региона, али су оне углавном претворене у пропуштене прилике. Било је периода убрзања, али су готово по правилу били кратки и површни, док су фазе стагнације и назадовања трајале дуже и имале дубље посљедице, оцијенила је извршна директорица Центра за грађанско образовање, Далиборка Уљаревићна јучерашњем панелу у оквиру конференције „Црна Гора 2006–2026: лекције, изазови и демократски приоритети за наредни период, у организацији Атлантског савеза Црне Горе и YATA Монтенегро.
Како је казала, није недостајало знања нити подршке, али јесте искрене и досљедне политичка воља. Ниједна Влада до сада није реформе третирала као потребу друштва, већ првенствено као обавезу према Бриселу.
–Зато данас и имамо парадокс: формални европски прогрес, јер смо најдаље одмакли у процесу интеграција у региону, и суштинску демократску регресију, јер немамо мјерљив напредак у кључним областима – владавини права, функционалности институција и разумијевању и примјени европских вриједности, истакла је Уљаревић.
Према њеним ријечима, на прагу чланства у ЕУ бавимо се питањима која припадају елементарном цивилизацијском минимуму.
–Апсурдно је да данас морамо водити кампање за подизање споменика антифашистичким херојима, док се истовремено покушавају рехабилитовати ратни злочинци. То јасно говори о вриједносном компасу друштва и чињеници да Црна Гора није завршила процесе које је Европа окончала прије више од пола вијека, истакла је она и неке од забрињавајућих вриједносних трендова.
Упозорила је и на слабе политичке капацитете. “
Најопаснији за јавни интерес су формално образовани људи који немају ваљан вриједности оријентир”, закључила је Уљаревић.
извор: цдм