Пише :Дејан Бешовић

Према неким мишљењима, патриарх српски из 17. вијека, вођa велике сеобе Срба на сјевер, Арсенијe Трећи Чарнојевић (1633-1706) поријеклом је из племена Паштровића.Видели смо да међу Паштровићима један број братстава потиче из племена Пипера, и то „племе“ Дабковићи и три братства из Режевића (Ђедовићи, Склендери и Радовићи). Њихово поријекло је од лужанског братства Црнaцa. У више средњовјековних текстова ријечју „црнац“ обиљежева се калуђер – црноризац. Могуће је да је предак братства био неки разкалуђер или је био важна личност, главар или слично, оставио је потомство а затим закалуђерио, те су потомство назвали Црнцима (паралела са презименом Калуђеровић). Није искључено ни неко другачије порекло овог братственог имена.Од Новака Црнца, који се из матичног братства иселио крајем 15. вијека ,што се поклапа са јачањем Пипера, али и немирних времена успостављања турске власти, тачније од његовог потомка Дабка потиче паштровско „племе“ Дабковићи, чији су родови: Кажанегре, Куљаче, Кентере и Балићи – они и данас живе у Паштровићима; Дабковићи и Франовићи су се сасвим иселили понајвише у Америку, док су Маројевићи изумрли Јован Вукмановић – „Паштровићи“. Даље, у „племену“ Режевићи, село Дробнићи, родови Ђедовићи, Склендери и Радовићи су такође из Пипера, чији предак се доселио у исто вријеме кад и Новак Црнац, што упућује на могуће исто поријекло . Према паштровском предању, сродни Дабковићима су и Стањевићи и Савовићи у Будви, који потичу од Станка Андрије Црнца. Стањевићи су у Будву сишли из племена Побора. По овом братству је име добио и чувени манастир. У Поборима презиме Стањевић није се одржало, јер се род подијелио на два огранка са новим презименима: Каписоде, који су остали у Доњим Поборима, и Шканате који су предигли за Горње Поборе.

Eво шта кажу извори о пореклу патриарха Арсенија Чарнокевића:

Иларион Руварац, опет, наводи да је патриарх био родом из Приморја из племена Паштровићa.

Јован Ердељановић наводи бајичко предање по којем је патриарх рођен у Бајицама и често је долазио у Бајице као у своје родно мјесто.

Саво Накићеновић наводи“ да је патриарх из Дуљевa у Паштровићима“.

Укратко, Накићеновић сматра „да су преци Арсенијеви из пиперских Црнаца (Черни, Црни, Црнокући). Дијелу фамилије у Паштровићима Млечани су превели презиме y Кажaнегрa (Casanegra), које презиме и данас постоји. Црнци од којих потичу Дабковићи (Кажанегре и остали), као и патриарх Арсеније, сродници су црначких Милашевића, о чему знају и једни и други. Чињеница да је Арсеније био рођен у Бајицама, можда указује на правац досељења из Пипера најпре у Бајице, а затим у Приморје, или се ради о неким родбинским везама између паштровских Црнаца и Бајица. Према Накићеновићу, порекло од братства Црнаца је можда инспирисало патријарха да узме себи презиме Чарнојевић, премда постоје и мишљења да је тим презименом хтио да доведе своје поријекло у везу с Црнојевићима, чиме би стекао већи углед (а тиме и корист за свој народ) међу европском властелом оног времена“.

Видимо да извори међусобно нису опречни, а мишљење Накићеновића као и народно предање их употпуњују у најцеловитију слику.Закључак је да се не може са сигурношћу рећи да патриарх Арсеније потиче из Паштровића. Могао би бити од братства Кажанегра, али оно што се поузданије може рећи је да је он изданак братства Црнаца, и то оног његовог дијела исељеног у Стару Црну Гору и Приморје, које има своје огранке и у племену Паштровића, и на тај начин постоји одређена веза између Паштровића и Арсенија Чарнојевића.

Када је проглашена Краљевина Црно Гора, 1910. године, група паштровски исељеника у Америку, из државе Аризоне, који су се потписали као „Срби Паштровићи“, послали су на дар краљу Николи позлаћену сабљу са угравираним стиховима:

„Честита ти круна била,

Свакако да је огромна  већина оба вјероисповиједања Паштровића ,Српског поријекла ,што се не може довести у питање ,на основу доступних историјских извора .

                         (наставиће се)