‘-За рјешавање питања смањења издашности водоизворишта Боље сестре у оквиру надлежности које има, Регионални водовод покренуће више активности, које би за резултат могле имати дјелимично ублажавање ефеката пада издашности изворишта. Предлог варијантних рјешења за одрживо и трајно рјешење уз приједлог матрице одлучивања се очекује у наредном периоду од стране консултаната који су ангажовани у оквиру ИПА ИНТЕРРЕГ ИТ – АЛ – МНЕ програма. Међутим, временски оквир за одабир најповољнијег рјешења и његово спровођење у дјело је такав да се до љетње туристичке сезоне 2022. године не могу очекивати конкретни резултати, саопштио је члан Одбора директора Регионалног водовода Црногорског приморја Зоран Лакушић.
-По свему судећи, неконтролисано, односно прекомјерно вађење шљунка јесте основни узрок пада издашности изворишта Боље сестре. На негативне посљедице експлоатације шљунка Регионални водовод Црногорско приморје указује већ годинама уназад, али се ситуација нажалост није поправљала. Због пада издашности изворишта, не може се гарантовати задовољење свих потреба за водом у току љетње сезоне 2022. године, навео је Лакушић.
Експерти који су радили студију „Хидрогеолошка анализа издашности изворишта Боље сестре“, истакли су да заустављање пада издашности зависиће од досљедног спровођења двије главне мјере које су предложене.
–Заустављање даље експлоатације шљунка и продубљивања корита ријеке Мораче које ремети хидрауличку везу са повезаним алувијаном издани и смањује прихрањивања изворишта; Изградње бетонске бране (уставе) на Морачи која треба да поправи и успостави ту хидрауличку везу у пређашњи интеизитет, или пак блиско пређашњем. Да би се ово спровело, потребно је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма; Министарство економског развоја, Управа за воде, Управа за инспекцијске послове, Управа полиције осмисле и успоставе ефикаснији облик заштите корита Мораче од сваке нелегалне или неконтролисане активности и предузму све законске мјере ради заштите изворишта Боље сестре, појаснио је Лакушић.
Надлежне институције, према његовим ријечима, а сходно својим надлежностима, треба хитно да поступе и зауставе све активности у кориту ријеке Мораче, на потезу од ушћа ријеке Ситнице до Вуковачког моста, тј. у оквиру друге зоне заштите изворишта Боље сестре, како би се, сходно студији Хидрогеолошка анализа изворишта Боље сестре коју је Друштво реализовало из гранта ЕБРД, корито ријеке Мораче на овом потезу вратило у првобитно стање.
–Угрожавање изворишта Боље сестре, трајно уништавање корита ријеке Мораче и приобаља, те ускраћивање државног буџета за милионе евра неплаћених надокнада, само су неке од посљедица нелегалног ископавања пијеска и шљунка из корита и на обали ријеке Мораче. Шљунак и пијесак из корита Мораче представљају јавно добро Црне Горе. У бизнису у коме се, и кад се, послује по закону, окрећу се огромне количине новца, дневна зарада мјери се хиљадама евра, а годишњи профит на стотине милиона, док су надокнаде држави минималне. Ради се о веома моћној групацији, с добрим и утицајним везама у самом врху власти, додао је он.
Држава је крајем прошле године кренула, напомиње Лакушић, у обрачун са нелегалним експлоататорима, па је онда застала “не објашњавајући своје поступке, осим да је грађевинска мафија јача од државе”.
Суд правде у Црној Гори, каже Лакушић, “није ни окрзнула шљункарску мафију која се богати организованом нелегалном експлоатацијом шљунка”.
–Ток готовине огромних количина новца зарађеног нелегалном експлоатацијом шљунка такође су велика непознаница, па многи истичу да се њиме и купује ћутање надлежних институција, које деценију ипо не успијевају да се супроставе овој врсти криминала. Недостатак контроле, неуспјешна примјена закона у овој области, али и блага казнена политика, иду на руку свима који то и чине. Међутим, директна штета коју девестатори наносе, неповратно уништавајући екосистем ријеке, далеко је већа од оне финансијске. Иза багера остају кратери у којима се одлаже отпад на обали ријеке Мораче, која личи на површину Марса, додао је Лакушић.
Нелегални експлоататори шљунка и пијеска на начин на који уништавају ријеку Морачу и њене водотоке, како каже, “слободно се могу назвати шљункарском мафијом”.
–Приступ државних институција према нелегалним активностима у кориту и на обали ријеке Мораче мора бити енергичнији, не рјешавајући овај огромни проблем, доводи се у питање нормално снадбијевање водом црногорског приморја. Због оваквог односа шљкункарске мафије према кориту ријеке Мораче и изворишту Боље сестре, за посљедицу може имати директни утицај и на туризам од којег држава убира око милијарду евра, закључио је Лакушић.
