Влада је утврдила Предлог закона о буџету за 2021. годину, којим је предвиђен укупан износ примитака и издатака од 2.455,79 милиона еура.

“Главни циљ предложеног Закона је стварање услова за бржи економски опоравак, уз стабилизацију јавних финансија као једног од главних предуслова укупне економске одрживости”, наводе у Влади.

Како су додали, снажан утицај пандемије вируса ЦОВИД-19 на економију Црне Горе у условима високе зависности од туризма, уз истовремено затварање државних граница током љетње туристичке сезоне, довеле су до реалног пада БДП-а од 15,2 одсто, остварења буџетског дефицита на нивоу од 10,1 одсто и убрзале раст већ високог јавног дуга на ниво од 105,1 одсто у 2020. години.

“Дубина економске кризе и слаба диферсификованост економије захтијевале су спровођење одлучних мјера фискалног прилагођавања како би се обезбиједило смањење буџетског дефицита и јавног дуга, и пружила подршка економском расту. Истовремено, у циљу остваривања уштеда и подизања транспарентности трошења јавних средстава, по први пут је у потпуности примијењено програмско буџетирање у изради буџета”, истичу у Влади.

Изворни приходи буџета за 2021. годину планирани су у износу од 1.880,2 милиона еура или 40,6 одсто процијењеног БДП-а (4.636,6 милиона еура) и у односу на остварене у 2020. години већи су за 240,9 милиона или 14,7 одсто.

Раст буџетских прихода опредјељује пројектовани раст економске активности и спровођење мјера фискалног прилагођавања које имају за циљ стварање услова за повећање буџетских прихода у наредном периоду, а то су:

повећање прихода буџета по основу опорезивања непријављене имовине;
сузбијање неформалне економије кроз унапрјеђење рада инспекцијских служби и пуне имплементације електронске фискализације пореских регистар каса, чиме се доприноси ширењу пореске базе;
увођење маркирања минералних уља и њихових деривата, чиме се сузбија нелегалан промет нафтних деривата, унапрјеђује квалитет деривата на тржишту уз истовремено повећање буџетских прихода;
укидање највише годишње основице за плаћање доприноса
Одлуком Владе биће захтјевано од представника државе у предузећима у већинском власништву државе и зависним предузећима, да гласају за расподјелу нето добити од претходне године и уплату средстава у буџет сходно власничком удјелу државе
У циљу сузбијања негативних ефеката које употреба дуванских производа, алкохолних пића и производа са додатком шећера имају на здравље грађана, као и због потребе даљег услаглашавања висине акцизе на цигарете са захтјевима приступања Црне Горе Европској унији, те потребе за повећањем прихода буџета, планиране су измјене акцизне политике. С тим у вези планирано је повећање акциза на дуван и дуванске производе, акцизе на алкохол и алкохолна пића, акцизе на газирана пића са додатком шећера као и увођење акцизе на производе од шећера, какаоа и сладоледа.
Предвиђено је и смањење стопе ПДВ-а на јаја као основне животне намирнице са 21 на 7 одсто.
“Укупни издаци буџета планирани су на нивоу од 2.019,3 милиона еура или 43,6 одсто БДП-а и у односу на прелиминарно остварење у 2020. години мањи су за 45,3 милиона еура или 2,2 одсто”, наводе у Влади.

У структури укупних расхода, Текућа буџетска потрошња планирана је на нивоу од 1.815,8 милиона еура или 39,2 одсто БДП-а, док је Капитални буџет планиран у износу од 203,5 милиона еура односно 4,4 одсто БДП-а.

“У поређењу са 2020. годином, предлаже се смањење текуће буџетске потрошње у дијелу издатака дискреционог карактера, до нивоа обезбјеђивања функционисања потрошачких јединица и имплементације активности којима се обезбјеђује унапрјеђење пружања јавних улуга и стварања нове вриједности. У исто вријеме, издвајања за бруто зараде, пензиона и социјална давања нису умањивани већ ће ове категорије расти и у 2021. години као резултат планираног усклађивања сходно законском оквиру којим се регулишу ова права”, истичу у Влади.

У Влади наводе да је фискално прилагођавање на расходној страни веће од поменутог имајући у виду планирано спровођење нових политика којима се унапрјеђује стандард рањивих категорија друштва, са једне стране, и стварају услови за имплементацију пројеката који имају развојни карактер, са друге стране.