Пише: Иван Милошевић

Овај Новак Аџић је потпуно одлијепио од слуганства Милу Ђукановићу, па је данас преко те сјајне, како рече врли предсједник, штампане “Светигоре” (Вијести) пласирао цитате митрополита Амфилохија о Дражи Михаиловићу. На тај начин он покушава да дискредитује митрополита представљајући га као сљедбеника ратног злочинца, кољача и да не помињемо остале комунистичке атрибуте које су приписане Дражи и покаже тобож незнавеном и заведеном народу на литијама ко је заправо Амфилохије и шта би он то радио да му може бити. Да је то урадио неко са основном школом, па да се наљутиш, а не када то ради наводни врли правник, хобистички историчар и надасве и једино вјерни дворски поданик Мила Ђукановића и његовог двора. Причати данас да је Дража издајник може се само у овој несрећној Црној Гори, јер свуда другдје у свијету генерал Дража има споменике, хотели се називају по његовом покрету, а у Аустралији његови поштоваоци и дан данас учествују у савезничком маршу улицама Сиднеја. Уз то Дража је и у Србији дјелимично рехабилитован, јер је процес који је вођен против њега 1946. године и који је га је осудио на смрт, проглашен нелегалним и вулгарним примјером комунистичке идеолошке и злочиначке праксе, која је у смрт одвела на десетине хиљада невиних људи. Овај Новак иако то зна неће да чује, него као задњи комунистички шалтерски радник понавља као папагај оно у што више нико не вјерује. 

И није овдје у питању Дража, него жеља ДПС-а да преко својих послушника дискредитују мотрополита Амфилохија и прикажу га као неког недостојног свештеника који велича тобожње ратне злочинце. Уплашио се Новак и његови наредбодавци масовности литија, па сада на све стране потурају удбашке подметачине и обичне лажи како би отупјели актуелне протесте.

Одмах да кажем да све оно што је рекао митрополит о Дражи, а што Аџић наводи у свом тексту прикривене, па и неприкривене ДПС и антисрпске новине, потписујем, а мислим да би то урадиои добар дио Срба у Црној Гори. А као доказ наводим сљедеће редове о Дражиним одликовањима и савезничким признањима. О томе је на овом порталу објављен и фељтон, па оне које то интересује и на тај начин могу да се увјере о обиму превара које пласира Новак Аџић и то све само због тренутне панике које влада у ДПС редовима због одржавања мирних литија.

Херој Другог светског рата Двајт Ајзенхауер потписао је 23. јануара 1948. године указ којим Министарство одбране САД одаје почаст својим савезницима. Највеће признање – “Легија заслужних”, „главни командант“, припала је “десеторици величанствених“. Двојица више нису били међу живима. Прво име: генерал Иван Д. Черњаковски, Црвена армија. Друго: генерал Драгољуб Михаиловић, Југословенска војска. У “Легију заслужних” највећег степена ушла су још шесторица руских маршала и двојица генерала, проналазе “Новости” у тајном архиву Пентагона. „Легију другог степена“ – “командант” – добила су двадесетосморица Руса, у категорији “официра” 47 припадника Црвене армије, и четвртог степена – 19 војника.

Неком логиком Американци су наградили – најзаслужније за пропаст Трећег рајха (Црвену армију) и, с друге стране, првог герилца који се побунио у окупираној Европи: Дражу Михаиловића. Истог дана, зато, генерал Гарднер, шеф одсека за одликовања потписује наредбу која треба да се објави у „војној наредби”:
„`Легија заслужних` – по одобрењу председника, под одредбом одлуке Конгреса одобрене 20. јула 1942. и извршне наредбе 9260, 29. октобра 1942. године, `Легија заслужних`, степен `врховни командант`, за изузетне заслуге награда се посмртно додељује официру: Генералу Драгољубу Михаиловићу, Југословенска војска, децембар 1941, до децембра 1945.”

Дража Михаиловић у “Легију заслужних”, највеће одликовање намењено страним држављанима у Сједињеним Државама, ушао је дан раније. Комисија за одликовања армије на столу је држала предлог Националног комитета америчких авијатичара за – медаљу за слободу (са златном палмом).

“По одлуци већине у Комисији, горе назначени појединац није препоручен за награду медаља за слободу (златна палма) за изванредне заслуге као врховног команданта југословенске армије и касније министра рата, од децембра 1941. до децембра 1944, током којег је много америчких авијатичара спасено и враћено на пријатељску територију”.

Предлог авијатичара, ипак, није одбијен. У следећој тачки Комисија за одликовања Дражи указује још већу почаст – српски генерал добиће највеће могуће одликовање, заједно с деветорицом совјетских врховних команданата, о чему очигледно ни амерички авијатичари нису могли ни да сањају.

“Разлози за одбијање: `Легија заслуга` (`врховни командант`) је подеснија за његову улогу коју је имао у војном капацитету, командујући трупама и као министар рата. Стејт департмент се сложио преко телефона, у разговору госпођа Истебрук и Буш с пуковником Риверсом (директором Управе за персонал и администрацију) и господином Муиром”.

Након две године прикупљања свих могућих података о равногорском покрету и улози Драже Михаиловића у Другом светском рату, о признању четничком команданту, одлучило је, како се види у документима Пентагона, неколико телефонских позива. Стејд департмент је играо двоструку игру – тражио је највеће одликовање, а уједно да све остане тајна како се не би изнервирала комунистичка власт у Србији. Отуд и наредба да се “Легија заслужних” за српског генерала преда Министарству спољних послова ФНРЈ “на чување”.

Дан након Ајзенхауеровог потписа, бригадни генерал Џеј Џеј О`Харе потписује документ 2672:
“1. По препоруци Комисије за одликовања за објаву у генералном наређењу као поверљив извод, објављује се додељивање `Легије заслуга` генералу Драгољубу Михаиловићу”.
“2. Захтева се да се медаља, наредба о одликовању и копија поверљивог извода генералне наредбе пребаци у Стејд департмент за објављивање у време које ће се сматрати пожељним”.

Генерал Ајзенхауер 1948. Дражу Михаиловића послао је у „Легију заслужних“. Пет година раније, 13. јануара 1943, Ајзенхауер је Михаиловићу и лично честитао телеграмом из Северне Африке:

“Америчке оружане снаге у Европи и Африци поздрављају своју браћу по оружју, одличне и храбре јединице под вашом одлучном командом. Ти јуначки људи који су приступили вашим редовима, у свом завичају, да би непријатеља изгнали из отаџбине, боре се с пуном оданошћу и самопрегором за заједничку ствар уједињених народа. Нека им та борба донесе потпун успех.“

Драгољуб Михаиловић најодликованији је српски официр у историји. Осим „Легије заслужних“ награђен је и француским ратним крстом. Уз овај орден вођа француског покрета отпора Шарл де Гол, 2. фебруара 1943, издао је наредбу која је прочитана пред свим француским јединицама:

„Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао да води борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без предаха не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу“.