Пише: Иван Милошевић
Прошло је 80 година од како су комунисти уз помоћ Енглеза на тацни добили главу генерала Драже Михаиловића. Осам деценија траје грађански рат међу Србима и то без милости. Иако су главни актери тога рата одавно испод земље њихови насљедници се не штеде, бију унапријед изгубљене битке, као да им је посљедња у животу. То посебно важи за дјецу комунизма, али и за добар дио четничког потомства, који се и данас стиде својих предака који су главу дали за краља и отаџбину. У Црној Гори већ 80 година влада тотална авнојевска диктатура ( термин који је употребио један аналитичар из Србије) и без наде да ће ускоро бити окончана. Од историјских уџбеника, преко политичких странака, интелектуалаца и бројних НВО, па све до обичних људи, његује се комунистичка историја и традиција. Обиљежавају се и даље разни комунистички датуми и стварне и виртуалне погибије, порази, али и побједе партизана и на њима се идеолошки насљедници комунизма куну да са Титовог пута неће скренути, напротив, да ће ићи даље његовим стазама, а непријатељи нека се и даље пазе!
Ваљда није потребно посебно истицати шта се све дешавало око споменика Павла Ђуришића, а његова судбина и даље је неизвјесна и након скоро пола године потрага за спомеником и даље траје. И неће стати док се глава не смакне једном споменику, ваљда ће она бити довољна да прекине осамдесетогодишњи грађански рат! А можда и неће?
У Црној Гори нема емисија или разговора на ову тему, а сваки, па и симболични, став да све није било као што је Тито рекао, проглашава се актом тероризма и чином вељесрпске окупације. Не памтим када је посљедњи пут неко јавно одбранио не само војводу Павла Ђуришића, него и остале четничке команданте у Црној Гори попут Ђорђија Лашића, Баја Станишића, Јакова Јововића… Већ 80 година они су без пресуде осуђени као ратни злочинци, кољачи и злотвори и тако се већина јавности и простог свијета односи према њима. Чак и добар дио оних чији су преци изгубили главу у црногорском збјегу у Словенији, не можете скренути са Титовог пута и они су спремнији да и даље своје претке сматрају издајницима, а Тита за највећег сина наших и туђинских народа. У том погледу у Црној Гори не влада нормална атмосфера, напротив, свако ко скрене са Титовог пута ризикује да буде изложен медијском линчу, али и кривичном гоњењу!
Истина, има и оних који и даље истрајавају на истини и ревизији комунистичке историје и барем у својим кућама његују сјећање на Дражу, Павла, Ђорђија и Баја, али све је то сведено на личну борбу и лични, интиман однос према четницима и грађанском рату у Црној Гори. Они су већином сами, без јавне подршке, без средстава и без икакве подршке људи који данас одлучују о судбини Црне Горе. У буквалном смислу ради се о посљедњим Дражиним Мохиканцима, а пошто је већина њих у поодмаклим годинама, велико је питање да ли ће неко након њих наставити ту борбу за ревизију и престанак крвавог грађанског рата у Црној Гори! Понекад се учини да је тешко дати одговор зашто је тако, али понекад се одговор чини и лаким. Недавно сам читао уџбеник историје за девети разред основне школе који је у Црној Гори у настави још од 2002. године и у њему јасно пише да у Црној Гори током Другог свјетског рата није било издајника, осим четника и да су они криви за бројне злочине над недужним цивилима. Помињу се, истина, и подаци о муслиманским и другим сарадницима окупатора, али нагласак је на четницима и њиховој наводној издаји. И тај уџбеник је и даље у употреби и иако је једна тоталитарна и ултракомунистичка странка попут ДПС-а пала са власти прије шест година нико тај уџбеник не да није ревидирао, него га није ни поменуо. А каквог је он идеолошког карактера довољно говори да је један од његових аутора и Радоје Пајовић, освједочени историчар комунистичке провинијенције! И онда се чудим зашгто је у Црној Гори грађански рат и даље у току?!
Ипак, неким чудним путевима, Дража и Павле и њихова војска, сами се штите од заборава. И даље се широм српских земаља чују и пјевају четничке пјесме, помињу се и стидљиво откривају предности монархије и западне демократије у облику каквим су их заговарали у Краљевини Југославији. И док се у том погледу нешто мијења у Србији, посебно у Српској, Црна Гора је закључана са седам брава и комунистичких катанаца!
И уочи дана када су Енглези испоручили Дражу комунистима и дали им прилику да се иживљавају над једним српским војником и родољубом, питам се има ли више уопште смисла у Црној Гори борити се против титоистичких стереотипа у свим областима, од вртића и школа, до политике и науке. И разум каже да нема и да су све то унапријед изгубљене битке, али лични духовни и емотивни осјећај правде не пристаје на предају и даље се бори са Брозовим вјетрењачама и насљедницима. И на дуже стазе тај унутрашњи доживаљај правде и побједа истине над комунистичким преварама извојеваће побједу. Наравно, уз подршку цркве и њених духовника који и данас лијече братоубилачке ране и покушавају да их зацијеле!
Црна Гора јесте посљедњи бастион комунизма, али као сваки бастион и овај наш домаћи једном мора пасти. За сада не видим пукотине у његовим темељима, али мора да не видим добро, а можда су ме стигле године и разбијене илузије, јер ипак пукотина мора бити. И док оне не дођу на видјело, не преостаје ми ништа друго него да све који ово прочитају позовем да се данас или сјутра помоле за Дражу и његове војника, али и за своје претке који су главу дали за краља и отацбину! Својим борбом заслужили су да не буду заборављени!
One Response
Ima ljudi za koje su govorili u ratu NECE GA METAK ,a za Pavla mozemo kazati hoce ga pjesam ali nece mjesto da drzi cak ni spomenik ne moze da se skrasi bar javno.Zasto je sve to tako i da li bas mora biti i ciji su to interesi ,rekli bi svaciji i niciji ali se odvijaju pred nasim ocima.Nije rat bio ni zavrsio a izasla je ta slika koja datira iz oktobra mjeseca 1944godine.Ta lazna objava i pamflet do dans ispiraju usta svi komunsti i neokomunisti svakim danom iznova .Tako me je ta laz nagnala da posaljem pismo u Arhivi Vermahta da mi poslaju potvrdu da je to odlikovanje Gvozdenog krsta drugog reda dodijeljeno Pavlu,odogovrje glasio da oni to nemaju u zbirci podataka,intersanto bi bilo cuti a ko ima ako nemaju oni koji su ga navodno odlikovali.
Da su muslimani zainteresovani da se ta prica i dalje siri vise mi je nego jasno, ali da to SRBI mada nijesu Srbi nego komunisti uporno podgrijevaju do danas uporno nastoje i stalno pnavljau,misleci da ce i ta laz da zazivi iako sami znaju sta je i kako je bilo.Zasto je doslo do odmazde CETNIKA u stvri drugog esalona te vojske poslije protjerivanje i poraza Muslimanske milicije na tom podrucju vise je nego jasno,osveta ljudi za zlocin istih musliman nad Srbima u tom podrucju.Mozemo danas reci bili su ili nijesu bili u pravu ali kako to obajsniti narodu ,gdje jedna drzavna sluzbenica vodi ljubavne scene pred kameram i ide po regionu i zali se kako joj je necinjena nepravda a koliko vidimo osniva i stranku .Tim i takvim ponositim potomcima komunizma obajsnjavati ratne uslove i stanje u Crnoj Gori 1941-44 je samo gubljenje vremena.