АНАЛИЗА: Срби на Балкану -Црна Гора, Бока (283)!

Пише :Дејан Бешовић
Ипак су у ово доба дванаест особа из Паштровића, као и неке из села близу Будве, примили католичку вјеру. Све су особе из Паштровића, из Кастел Ластве, и све сy женске, сем једнога мушкарца. То су: Катарина, Анђелина и Јелена — ћерке  Вицка МединаФраница —ћерка  Марка Медина, Виценција — жена Секуле Медина, Кристина — ћерка  Николе Пастре, Станица и Роза — жена и ћерка  Стевана Руцовића, Флора — ћерка  Стевана Зановића, Дамјан — син Луке и Јелене, и Анђелина Јакоба Паштровића
Иако барски бискуп Бици није успио на унији, ипак рад у том правцу није овдје напуштен. Которски бискуп Вићентије Бућин ради својски године 1636. на унији православних у читавој Боки. Конгрегација није била особито задовољна његовим радом и у јулу 1636.године шаље ученог мисионара Франа Леонардија, родом из Трогира. Он је успио године 1640., за вријеме бављења у Риму, као папски мисионар у Паштровићима, да убиједи Конгрегацију да је потребно, ради срећно започете уније, послати у Паштровиће једног питомца „che possedo la lingua illyrica“ да тамо држи школу. Школа је била отворена у Светим  Стефану и требала је да олакша прелаз Паштровића на унију, које је Леонарди сматрао као капију за продирање на исток. У њој је једно вријеме дјеловао дон Вучко Миџор, који је учио дјецу да читају и пишу италијански, а вјеронауку им је предавао на српском језику. Њега је бодрио у раду надбискуп барски Андрија Змајевић, изразити противник православља, иако је био поријеклом од православних Срба из Црне Горе. Али Паштровићи и Будвани бранили су се упорно и одлучно од уније.Бискуп Вићентије Бућин  није био вољан да помогне рад  Леонардиа, сматрајући га својим, тако да је већ одмах на почетку рад на унији у Паштровићима пошао у раскорак. Паштровићи нијесу били прожети увјерењем да прихвате католицизам. Народ је био јако осјетљив у питању својих старих обреда и неповјерљив према свему новом. За унију су били само извјесни калуђери које је бискуп Бућа лијепо примао и неколико главара, руковођени највише материјалним интересима, да би се спасли глобљења православних епископа о чему читамо у сљедећим дјелима
 D. Farlati, Illуricum sacrum, VII, Венеција, 1817, 110.
 J. Радонић, Штампарије и школе Римске курије у Италији и јужнословенским земљама у XII веку, Београд, 1949, 116.
 J. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд, 1950, 119.
Ј. Радонић, Римска курија у јужнословенске земље, стр. 116—119.
Унијати су успјели да придобију само братство Медин и још, како наводи  Фарлати, неколико особа од братства Зановић, Руцовић и Пастре. У Кастел Ластви је било нешто католика и у првој половини 18.вијека. У једном архивском податку из 1727 .године каже се да их „Има овдје неколико породица и да према њима православци рђаво поступају. Штавише, наводи се даље у акту да су Срби прије неколико година убили њиховог пароха дон Франа Медина, опљачкали им цркву и из ње дигли утвари са звоном, које је као трофеј постављено на неку цркву у Црмници.“Нешто касније, године 1734., ванредни провидур се обраћа паштровским судијама да омогуће канонику Николи Антоњоли да на миру ужива имање које је купио од Петра Занова Медина.
Успомена на католике у Паштровићима очувана је и данас у народу. По народном казивању Медини су у доба Млечића прешли на католичку вјеру и сазидали своју цркву Св. Вид. Паштровски збор ријеши, ако се Медини не врате православљу у одређено вријеме, да се ниједан Паштровић не смије оженити од њих нити им дати дјевојку и да сви њихови мушкарци носе по једну бијелу, а другу црвену докољеницу, како би се разликовали од осталих Паштровића. Неки Медини се врате на православље, а други барком пребјегну у Будву и данас су њихови потомци католици.У народу се такође прича и о некадашњим унијатским поповима, којих је у једно вријеме било четири: у Градишту, Кастел Ластви, Режевићима и Прасквици. Они су се били спријатељили са домаћим поповима, увјеравали их да служе по истим обредима и народ их је радо примао. Међутим, поп Перо Суђић уочи извјесну разлику у вршењу литургије и договори се с калуђерима да странце поубијају. Једне недјеље, послије обављене литургије, поп Перо убије ножем унијатског попа у Кастел Ластви, а калуђери оне остале у Градишту, Режевићима и Прасквици. Млетачка војска, која је била у Кастелластви, њихове лешеве однесе у Будву и тамо их сахрани.То се десило и још више пута кроз историју Паштровића .
                        (наставиће се)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ЛАНА СМИТ: Драгиша Васић, мој прадједа!

„КОНТРОВЕРЗА“, БРАТ ДУШКА ЈОВАНОВИЋА: Од првог дана знамо да је на њега пуцано из два оружја!

КАДА СЕ ВЕЋ САЊА ХРВАТСКА: У Сабору одржан округли сто „Масовни злочини југославенског комунизма у Словенији – стратишта и прикривање злочина“!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

draza

ПРЕМА ЊЕМАЧКИМ ДОКУМЕНТИМА: Први и најжешћи борац против окупатора – Дража!

radan

РАДАН НИКОЛИЋ: Хрватски шпијуни и профитери у Милојковој влади онемогућавају обештећење породица мученика из Лоре!

amfihalid

ПЛОД СЛОГЕ ПРАВОСЛАВНИХ И МУСЛИМАНА: У Подгорици обиљежје посвећено митрополиту Амфилохију и Халиду Ђечевићу!

Penzioneri,
Rubrika: drustvo, trece doba,
Datum:22.02.2006.
Mesto: Novi Sad
Foto: Nikola Stojanovic

У ПЕНЗИЈУ СА 67 ГОДИНА: Нужан корак, али недовољан за сигурну старост!

Miodrag-Misko-Jovanovic-foto-tvpg-1024x589-1

„КОНТРОВЕРЗА“, БРАТ ДУШКА ЈОВАНОВИЋА: Од првог дана знамо да је на њега пуцано из два оружја!