ХРВАТИ У СВЕТЛУ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ (први део)
ПРЕДГОВОР СЛОВЕНАЧКОМ ИЗДАЊУ ИЗ 2006.
​О књизи и ауторству

Књига Хрвати у светлу историјске истине, аутора Псуњског, за којега скоро са сигурношћу можемо тврдити, да је то био Велиша Раичевић, долази међу словеначке читаоце баш у правом тренутку, у доба приближавања суседне Хрватске европској унији демократских држава, а где по мојем уверењу никако не спада. Бар не за онолико време, докле се не разјасне и исправе историјске лажи и кривице како према српском, тако према словеначком народу. Уверен сам, да ће се с мојим становиштем сложити већина оних, који књигу буду прочитали.

Књига је сигурно настајала доста дуго, а одштампана је била у Београду марта 1944., нешто пре ослобођења града. Гестапо, тајна полиција немачкога рајха је, извесно због издаје, упала у штампарију у којој је била књига штампана, и запленила скоро целокупан тираж. Немци нису желели да се открије истина о историји Срба и лажљивости Хрвата у њиховом фалсификовању историје. На крају крајева, Хрватска је била савезница, а Србија само окупирана и са привременом владом. Одмах по ослобођењу преостале примерке је тражила и запленила југословенска тајна полиција, а штампара Антуна Рота су крајем 1944. године прогласили за окупаторског саучесника и убили га на непознатом месту. За Псуњског се није знало ко је, па је могао да се извуче. Већину примерака књиге су пронашли, а њихови власници су, по обичају, завршили на Голом отоку. Званична институција, Народна библиотека Србије први примерак књиге добила је тек 1981. године, после смрти Јосипа Броза – Тита. Примерак у свом архиву има још и Српска православна црква, а неколико примерака имају некадашњи ауторови пријатељи, који вешто прикривају свој оригинални примерак, јер књига није писана низ длаку ни данашње српске власти. Међутим, један примерак књиге је у Словенији чији превод и објављујемо.

Ко се скрива иза псеудонима Псуњски, није било позанато све до касних 1990-тих. Без сумње га је то очувало у животу, јер су штампар његове књиге, као и цео низ људи, који су ту књигу имали код себе, због ње умрли. Упркос свему, неки историчари још данас заговарају различите тезе.

Једна од њих је и да је књигу написао песник Милан Добровољац Жмигавац, бискуп Хрватске старокатоличке цркве, а друга књигу приписује господину Рашајскоме, службенику загребачког универзитета, који је живео у Београду и Сарајеву и због тога имао приступ документима о пореклу Хрвата и односима између Срба и Хрвата. У прилог прве тезе највише говори подударност слогова у песми објављеној на почетку књиге, али обара ју то, што се против књиге обратио чак хрватски Глас концила, јер је по његовом пуна антикатолицизма, и зато веома антихрватска, тако да је њено предвиђено издање у САД забранио чак тадашњи председник Џорџ Буш старији.

Одређени кругови у Београду ауторство књиге приписивали су чак двојици писаца, додуше литерарном историчару и германисти проф. др. Пери Слијепчевићу и историчару проф. др. Радославу Грујићу. Чак се јавља мишљење, да само два аутора не би била довољна, и стога мисао, да је књигу написала група историчара.

Још једно име се јавља у вези са овом књигом, и то Богуновић, инспектор за просвету између два рата, родом из Псуња.

Али ипак је, по мишљењу већине озбиљних истрачивача, псеудоним Псуњски припадао Велиши Раичевићу који је, поред поменуте књиге, под истим псеудонимом издао још и књигу У име Христа – светиње у пламену.

Упркос томе што књига описује историјске догађаје, који се тичу Срба од најстаријих времена па све до (скорашњег) краја усташке творевине Независне државе Хрватске, проницљив читалац ће наћи чак цео низ паралела са догађајима из времена када смо са Хрватима имали заједничку историју. И те га паралеле могу испунити стрепњом шта нам се све још може десити.
​Хрвати у светлу словеначке истине

Приредио: Дописник