Пише :Дејан Бешовић
Манастир Војнићи припада Српске православне цркве. Налази се на обронцима Паштровачке горе, у селу Војнићи, недалеко од Дуљева, изнад манастира Прасквица.Иако нема поузданих историјских извора да потврде настанак манастира, вјерује се да потиче са краја 10. вијека. У манастиру постоје два храма, старији посвећен Светом Димитрију, који је од настанка манастира и други посвећен Светом Николи, подигнутом током 13. вијека. Манастир је скоро у потпуности срушен током земљотреса 1667. године. Од тог времена монашки живот у овом манастиру је потпуно престао.
Послије вишевјековне запуштености и заборава, обнова је почела 2004. године. После веома сложене обнове манастирских цркава, обновљен је и мали конак и почела градња већег конака.
Црква посвећена Светом Димитрију, као главни манастирски храм, иако старији по години подизања, био је у већем обиму сачуван. Основа грађевине је једнобродна са полукружном олтарском апсидом и једнодјелним звоником на преслицу, димензија 6,5 метара X 4 метра. Олтарски дио је укопан у терен, тако да апсида нема спољњег зида, него је видљив само њен кров, зидана је од уских правилних тесаника. Главна фасада има готичке, витке пропорције, док је оквир пространих врата је од монолитних елемената. Над надвратником је плитка лучна ниша, а изнад ње је уски правоугаони отвор.
Карактеристично је да храм нема прозора. Осветљење је добијао кроз врата и отвор изнад њих. Часна трапеза је прислоњена уз апсидални зид, слично као у малом храму Успења Пресвете Богородице манастира Подмаине. Живописан је фрескама и по њиховим остацима може се закључити да је сликарство било квалитетно, вјешто прилагођено димензијама и разуђености унутрашњости. Остаци бојеног слоја су у топлим тоновима црвене, љубичасте и мрке боје. Фреске Светог Димитрија оквирно се датују у 16-17. вијек.
Као мања, црква посвећена Светом Николи, налази се паралелно са главном, већом црквом Светог Димитрија и пострадала је у већем обиму. Свод јој је био обрушен, као и дио главне фасаде са звоником. Црква има карактеристичну једнобродну основу са равно завршеним олтарским дијелом, без полукружне апсиде. На подужним зидовима видљиве су простране четвртасте нише. Грађена је нешто крупнијим притесаним каменом. Поред рушевина црквице налазили су се трагови остатака зграда манастирских конака.Данас је манастир Војнићи женски, слави Светог Серафима (15. јануар).
Петровић Његош, Петар Први (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, стр 211., писмо бр. 39. Цетиње: Светигора пише:
Што се до Паштровићах и до Церногорацах тиче, то ја нећу заборавит, него сам међу њима до 23. априла вјеру уфатио… ПЕТР ПЕТРОВИЧ“.
Александар Пишчевић, руски војник српског поријекла, у својим мемоарима о свом пореклу пише у свим дјелу Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1746-1805), pp. 25. и 31. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво.
„Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти… Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора.Манастир Војнићи смо ми држали и обновили а потиче од првог Српског кнеза Св.Јоана Владимира ,војводича Зете и Зетске Далматије “ .
( наставиће се)
