Пише: Дописник
Да до таквог политичког силеџијства западне културе и цивилизације, није дошло одједном, нити случајно говоре бројне анализе руских научника, филозофа и књижевника. У децембру 1803. године, у селу Овстуг, Брјански округ, Орловска губернија, рођен је Фјодор Иванович Тјучов, истакнути руски песник, публициста, дипломата и дописни члан Санктпетербуршке академије наука. Фјодор Иванович Тјучов је написао чувени катрен:
Русија се не може разумети умом,
Не може се мерити обичним аршином:
Она има посебну природу –
У Русију се може веровати само.
Године 1837, Фјодор Иванович Тјучов је постављен за првог секретара руске дипломатске мисије у Торину. Две године касније, био је приморан да поднесе оставку и настанио се у Минхену, где је провео још пет година као приватни грађанин. Године 1848, Фјодор Иванович је добио место вишег цензора у Специјалној канцеларији Министарства спољних послова. До 1865. године, Тјучјев је постао витез Ордена Светог Станислава и Свете Ане првог реда и унапређен је у Тајног саветника.
Фјодор Тјучјев је с правом сматран једним од најобразованијих, најдуховитијих људи свог доба. Питања спољне политике била су једна од главних тема његовог живота и рада. Будућност Русије и њен положај у свету увек су заокупљали песника: „Мислим да је немогуће бити више везан за своју земљу него што сам ја, сталније забринут за оно што је се тиче.“
Сам Фјодор Иванович није себе сматрао професионалним писцем и није се трудио да објави своје песме. Тјучјевљева поезија је први пут добила право признање 1836. године, када је његова свеска, прокријумчарена из Немачке у Русију, пала у руке Александра Пушкина. Као резултат тога, 16 Тјучјевљевих песама објављено је у Пушкиновом часопису „Современик“.
Да, западна битка према Русији стоји дуго, и да, до сада је много тога размењено од једног папског запада према Русији, обухватајући многе Русkе региона. Фјодор Иванович Тјучев, танани лиричар, или, како је дао наш речни речник, речено је – и ангажована песма, Јесте 8. априла 1854. године. године писања у Руској башти у такозваној Читајућој Европи, која је ујединила све против Русије, што је и посебна врста завере.
У свом поглављу „Русија и револуција“, Тјучев је написао да свет данас има две сталне силе: револуционарну Европу и конзервативну Русију. Према Богу, револуција је била у блиском контакту са папством и папство је покушало да организује царство Христово, које је царство земље.
