Пише: Иван Милошевић
Рече ми један познаник јуче: „Па, кога да бирамо поред Вучића’?“, тумачећи геостратешки положај данашњих Срба. Рекох: “ Краља Александра Карађорђевића или принца Николу Петровића“. Познаник ме погледа чудно, али након првог мука, сложио се са мном. Ваљда је и њему доста комуниста ко на гори листа и види да се данас у српској јавности као на филмској траци смјењују бивши чланови ЦК-а и превејани Титоисти и обожаваоци лика и дјела Броза. Има их на сваком кораку и не пропуштају ни једну шансу да се појаве у јавности и издекламују оду о комунизму и предностима петокраке. И што је најгоре у томе их и подржавају представници разних амбасада, а посебно руске. Тако је јуче на пријему у руској амбасади истакнути заједничка борба совјета и југо-партизана против фашизма. Ни слова о томе шта су Совјети на гусјеницама својих тенкова довели у Србију и Црну Гору! На власт прије 81 годину инсталирали су комунисте и прећутно су се сагласили да у партизанске редове пређе на десетине хиљада усташа и других сарадника окупатора који су под другом капом наставили свој задатак – борбу против Срба!
Био сам јуче на пријему у руској амбасади, више из револта на успостављену црно-бијелу медијску слику о Москви, а много мање због идеолошких порука које званични представници Русије шаљу онима који желе да их чују. А оне су све одреда обојене комунизмом и петокраком, па су се јуче на пријему у руској амбасади на више страна вијориле петокраке, а било их је у званичним говоранцијама.
Јесте Русија била пресудна у борби против фашизма и њене трупе су поразиле Рајх и велика је неправда и зло када данашња ЕУ то прикрива, али све оно што се након тога из Москве срушило на Србе, уназадило их је у толикој мјјери да ни данас не могу да се ослободе окова комунзма и партијској и осталог тоталитаризма!
А један од највећих грехова тог тоталитаризма је спречавање повратка монархије међу Србе. Умјесто да се Срби након страдања у Другом свјетском рату опораве у својој држави са својом монархијом, доспјели су у државу која је више водила рачуна о онима који су се против Срба борили. Тај облик власти ни под разно није дозвољавао повратак монархије, па чак ни причу о њој, штавише све што се односило на тај поглед на свијет, кажњавао је и уништавао, Када се данас прегледају странице и странице о комунистичким ликвидацијама у Србији након уласка Совјета у Београд, охлади се свако нормално срце и остане немо пред таквим злочинима. И поред тога, данас у Србији и Црној Гори о томе се не говори, напротив, велича се комунизам и вође тог система и проглашавају се херојима и јединим борцима против фашизма! Свједоци такве јавне праксе били смо ових дана и уколико је нешто ових дана добило своју стару славу, онда је то петокрака, Броз и тоталитарни систем!
А Срби наравно имају излаз и он је на дохват руке. Повратак монархији могао би да се деси преко ноћи, посебно у Србији, гдје постоји народна династија. Њен повратак на престо отворио би све политичке и остале пречице за улазак Србије у друштво најразвијених аристократских држава свијета, посебно Европе. Карађорђевићи су рођачким и осталим везама повезани са скоро свих европским монархијама и улазак у то друштво Србији би омогућио не само политички, него и економски искорак у нормални свијет. Мало дубљем посматрачу прилика у Србији нејасно је зашто Србиј данас није монархија и тешко се могу разумјети разлози који су препрека том циљу. Ипак, није моје да распредам причу о Србији, јер тамо има паметних људи који би о томе требало да размисле и предложе повратак монархије. Био би то, по мом мишљењу, историјски потез за добро свих Срба!
У Црној Гори повратак монархије би ишао много теже, посебно због виталности бивших и садашњих комуниста. Од 81 посланика у црногорском парламенту сигуран сам да су 70 комунисти и да у срцу и даље носе петокраку и филмове о партизанским побједама. Интересантно је да у Црној Гори нема странке са монархистичким програмом, па чак нема ни појединаца који би се за то залагали. Већина интелектуалаца и даље гуди Брозу и са носталгијом се сјећа његовог времена и прижељкују да се врате. Ипак, принц Никола Патровић задњим изјавама показује да је средио своје иделошке погледе и да би у нормалном разговору са нормалним људима могао да покрене причу о повратку монархије у Црну Гору. За сада о томе нема ни помена, а не видим ни да ће га бити у оваквој хипертензичној поплави комунизма!
Дакле, Срби имају коме да се врате, а да то није Вучић, Ђилас или Мило и Јаков, али за прави повратак Срба самима себи, потребна је хладна глава. У овој атмосфери ренесансе комунизма има свега, а понајмање хладне главе, па нам је овако, како је.
Дакле, комуниста ко на гори листа, нема монархиста!
