Пише :Дејан Бешовић
Што се тиче институционалног и правног оквира као предуслова, већ смо се дотакли његове неуједначености , посебно када је у питању држављанство. У земљама које придају важности правима својих грађана, као што је Савезна Република Њемачка, овакве ствари су биле предмет отворене друштвене расправе и реформе. Водећа држава Европске Уније је усвојила измјене закона којим се омогућава двојно држављанство. С обзиром на прокламован европски пут Црне Горе, који има једногласну подршку свих значајнијих политичких актера у земљи, српско грађанско друштво мора да подстиче усклађивање црногорског законодавства са законодавствима најразвијенијих држава Европе. СрпскИ народ се залаже за проналазак рјешења којим ће се либерализовати постојеће законске одредбе о држављанству, како би прије свега наши суграђани и сународници, који годинама и деценијама живе у нашој држави, добили право на држављанство Црне Горе без да се одричу држављанства земље у којој су рођени.Приоритет Срба у Црној Гори, када је у питању борба за једнакост јесте успостављање наведених предуслова. Главни постулати ове борбе морају бити интелектуални рад, национално- грађански активизам и солидарност, обједињени организованим дјеловањем у остварењу јединственог општег циља: постизање потпуне инклузије Срба у Црној Гори у све друштвене процесе. Организације српског друштва у Црној Гори морају бити предводници ове борбе. Разлог томе јесте што положај Срба не смије да зависи од промјенљиве политичко-партијске среће, већ мора да има сталне заговорнике који ће на професионалан ефективАн а самим тим ефикасан начин дјеловати ка постизању наведеног циља. Такве организације морају говорити само језиком који је својствен савременим демократијама и дјеловати како би успоставили сваки предуслов побољшања положаја српског народа .Ни једна организација Срба не смије дјеловати дисфункционално у односу на Србију и њене легитимне органе .Српско грађанско друштво, у коначном, мора одлучно да дјелује у:
-Стварању механизама за праћење дискриминације у Црној Гори и шире који би укључивао све релевантне економске и друштвене параметре – кроз годишње експертске анализе;
–Пружању директне подршке за појединачне жртве дискриминације;
Директном позивању на одговорност институција, организација и појединаца које/и учествују у дискриминацији Срба у Црној Гори, било својом политиком запошљавања, начином пословања, реториком или на било који други начин, а да својим дјеловањем, за крајњи циљ има(ју) маргинализацију припадника српске националне заједнице;
Употреби и унапређивању постојећих система заштите и заговарањем законског санкционисања одговорних за ширење мржње и дискриминације према припадницима српске заједнице и српске заједнице у цјелини;
–Подстицању истраживања, идентификовања и друштвеног санкционисања говора мржње против припадника српске заједнице и српског народа у цјелини,са нагласком да се ништа не ради ad hoc ,као до сада већ у потпуној корелацији са државним органима како Србије тако и заузимање кључних позиција и тијесна сарадња са државним органима Црне Горе.Овим се искључују хистерични изливи бијеса појединих организација,које и ако у власти вриште да су обесправљена опозиција . Оваквим начином полако али сигурно брише се вјештачка граница која је наметнутим Референдумом 21.маја 2006 .године повучена између Срба у Србији ,Срба у Црној Гори и Срба у Српској ;
–Лобирању за стварање повољног правног оквира за борбу против дискриминације, укључујући учешће у доношењу одлука и промјене дискриминаторних закона, апострофирајући питање држављанства;
–Пуноправној равноправности српског језика и ћириличног писма у државним и образовним институцијама;
–Успостављању и унапређењу сарадње са организацијама које заступају и заговарају очување посебности осталих националних заједница у Црној Гори;
–Успостављању и унапређењу сарадње са међународним организацијама које у домену свог ангажмана дјелују на плану унапређења људских права и слобода;
–Подршци интелектуалном, културном и умјетничком стваралаштву припадника српске заједнице у Црној Гори, како би имали препознатљиве предводнике и узоре у скоријој будућности; те
–Јачању солидарности Срба у Црној Гори, едукативно-информативном подизању свијести о људским правима – националним, језичким и вјерским правима, афирмацији добротворног рада и веће међусобне повезаности унутар српске заједнице у свим сферама друштвеног живота.
Срби су своја национална права подредили борби за демократизацију Црне Горе, што је до сада био главни предуслов за побољшање положаја Српског народа. Данас је јасно да је овакво дефинисање проблематике неодговарајуће за постизање потпуне равноправности.Статус и положај српске заједнице у Црној Гори не захтијевају рјешење, већ рјешавање. Нагомилани проблеми наших сународника подразумијевају процес промјена и реформи друштва и државе. Односу Срба и Црне Горе треба дати модеран импулс, не лишавајући га историјских паралелности. Историјско насљеђе треба служити као надахнуће да се у данашњици изборимо за оно што нам припада, али увијек водећи рачуна о сопственој емоционалној зрелости. Стога, Срби у републикански, демократски и грађански опредијељеној држави имају право на пуноправан статус у садашњости и даље побољшање свог положаја у будућности.
(наставиће се)
