Мајка Миливоја Ђуке, Марица, сумња да ће злочин над њеним сином икада бити адекватно кажњен.

– Нико није одговарао, било је суђење, али нема од тог ништа… Сваке године долазим овдје да обиђем то мјесто гдје је погинуо мој син који није имао пуних 18 година – прича Марица Ђука.

Невенка Буњевац, рођака страдалих Буњеваца, каже да је извршен масакр за који никада нико није одговарао.

– Правосуђе је ту затајило, као и иначе за што затаји за Србе. Моја јетрва, Славојка Буњевац, убијена је у седмом мјесецу трудноће – каже невенка.

Осим трудне Славојке, злочинци су побили још семоро Буњеваца, углавном жене и дјецу прогнане из Дебеле Међе. Жртве су и петоро Дамјановића, Трифковићи, Јанковићи, Малешевићи… Чемер села Чемерно нису дозволили ни да се назове правим именом, злочином, него омаловажавајућом ријечју „збивање“.

– На сваком педљу овог села се осјети као да се јуче десио тај масакр над недужним цивилима. 34 године послије немамо одговорних за ове злочине, процес траје и трајаће ко зна колико. На крају ће бити прекинут из опште познатих разлога или недостатка доказа или смрти оптужених – наглашава Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Очито, да то и јесте сценариј бх. правосуђа. У осмој години суђења Џемалу Хаџићу и још једанаесторици саучесника, одлуком предсједавајуће Судског вијећа Минке Крехо главни претрес је обустављен.

Разлог је наводни процесни инцидент и захтјев за враћање поступка на почетак, јер су бранилац једног од оптужених, а и Судско вијеће након готово осам година запазили да је, такође бранилац у овом предмету Изет Баждаревић, као истражни судија пратио поступак ексхумације жртава у селу Чемерно.

Иако је изјавио да тада није издавао никакве наредбе нити је испитивао свједоке, те да је ексхумацији које су радили органи из Републике Српске на подручју Федерације само евентуално присуствовао, јер се и не сјећа, Крехо је одлучила да продужи агонију породица, а да оптуженим осигура да и даље уживају слободу.

извор: ртрс