НИЈЕ БИЛО ЛОШЕ, ЖИВОТ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 1935. ДО 1939. ГОДИНЕ: Успјеси владе Милана Стојадиновића!

March 30, 2024
4:36 am

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Током комунистичке власти живот у краљевини Југославији је игнорисан или омаловажаван. То су наставили они који себе сматрају наследницима комуниста преко својих медија. Зато ћу у овом чланку покушати да прикажем успехе током владе Милана Стојадиновића, изнете у пропагандном спису „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”. Спис је издан без места и године штампе. Тежиште списа је у истицању привредних успеха владе. У спису је истакнуто да су успеси владе дошли после година запуштености. Није речено да је пре него што је формирао владу Југославија прошла кроз светску економску кризу. (1) У спису је влада представљена као Влада народне обнове. А стварање Југословенске радикалне заједнице представљено је као народни покрет. Истакнут је Стојадиновићев став : „Наше очи нису упрте у прошлост него у будућност.” (2) Влада је ослободила сељаке терета сељачких дугова. Спроводећи план о привредној изградњи земље, пустио је у рад Државну ковницу металног новца 7 септембра 1938. (3) За унапређење трговине отворене су државне трговачке академије у Сомбору, Дубровнику, Дарувару, Карловцу и Пожаревцу. У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је да велику тековину привреде, за владе др. М. Стојадиновића „представља и Београдски сајам, данас главно тржиште за Балкан.”(4) Влада је подстицала концентрацију тешке индустрије у базену од Зенице до Сарајева. Сматрали да ће то бити наш Рур, центар жељезне индустрије и основица народне одбране. (5) Производња гвожђа порасла је на 618.497 тона. У циљу санације и реорганизације, држава је откупила акције фабрике целулозе у Дрвару. У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је : „ … ове фабрике постигнута је огромна добит за државну привреду и народну одбрану. (6) Производња олова попела се на 812.032 тоне. (7) Истицали су да је за три године пошумљено 5.200 хектара голети, а на 2.300 хектара старе културе вршено је попуњавање. Држава се није ограничавала само на сопствену акцију већ је водила пропаганду за приватно пошумљавање у 96 срезова. Захваљујући томе у 1936. засађено је 600.000 садница а у 1937. 1.524.740 садница. За три године народу је било подељено 37 милиона садница. (8) Рад владе Стојадиновића пратио је Савез Сокола. У органу Савеза Сокола „Соколски гласник“ пренето је саопштење да је при Министарству шума и рудника основан Земаљски одбор за пропаганду пошумљавања, који је образовао банске, среске и месне одборе. Савез Сокола је препоручио да чланови сокола уђу у те одборе где год могу, а да соколске јединице заснују заједничку сарадњу са одборима за пошумљавање. У 1939. Земаљски одбор је одредио да дани за сађење дрвећа и пошумљавање буду од 19 до 31 марта. Савез Сокола је позвао соколске јединице да или са одборима или саме одрже дане пошумљавања или сађења воћака. (9) Влада је организовала рад на сакупљању лековитог биља у државној режији. (10)

Донет је закон о задругарству. Било је 35 савеза са 12.000 задруга и преко милион задругара. Основана је у Београду у јулу 1938. задружна школа, прва те врсте у Југославији. (11) Поред Ветеринарског факултета Универзитета у Београду, био је довршен Централни ветеринарски бактериолошки завод за проучавање и сузбијање сточних зараза. (12) У северним крајевима Југославије насељено је 31.700 породица од којих 19.442 добровољачке породице. (13) За владе Стојадиновића 957 места добило је воду. (14) Истакнуто је да је водовод Далматинске Загоре снадбевао 35 села са 34.000 становника и 4 железниче станице. (15) У Југославији је исушено 125.462 хектара земљишта. Водоводе су добили Скопље и Крагујевац. Пуштена је у рад у Стојадиновићевом присуству 7 јула 1938. хидроцентрала на Трески. Подигнуте су електричне централе у Скопљу, Охриду, Струмици, Пећи, Сомбору, Пљевљима, Гостивару, Босанској Костајници, Ваљеву, Котору, Зворнику, Бањи Ковијачи и Хоргошу. (16)

Влада је потпомагала и поморство. Проширена су пристаништа у Сушаку и Бакру, изрграђивана су нова пристаништа у Сплиту и Шибенику, градила се нова лука Плоче код ушћа Неретве, уређивано је пристаниште у Гружу, увећавано је пристаниште у Зеленици (Херцег Нови). (17)

Пре владе Стојадиновића због застоја здравствене службе дошло је до пораста заразних болести и веће смртности становништва. У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнуто је да је за три године урађено више него за десет година раније. (18) Између осталог подигнут је Хигијенски завод у Нишу. Критиковано је стање пре владе Стојадиновића јер је на 29 хиљада сеоских насеља и преко тринаест милиона сеоских житеља долазило само 600 лекара онолико колико их је било у Београду. (19) Влада је помагала 93 народна универзитета. Од 1935 до 1938. отворено је 14 нових грађанских школа. Одржано је за три године 229 државних и 26 приватних течајева на којима је било 5.153 ученице. У Прокупљу је подигнута модерна учитељско-домаћичка школа. Отворено је 5 нових потпуних гиомназија, а 12 непотпуних претворено је у потпуне. За три године више гимназије биле су у Штипу, Охриду, Пећи, Прилепу, Куманову и Скопљу. У тадашњој Јужној Србији није било пре владе Стојадиновића ниједна гимназија, а под његовом владом било их је шест. (20) Сем задруга, У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” истакнута је акција Савеза Сокола на селу „која постаје све важнији културни чинилац села”. (21) Влада је помагала рад Савеза Сокола, који су имали 2.204 друштва и сеоских чета, са 1.261 соколских књижница и 6 соколских гласила. У „Три године владе др. Милана М. Стојадиновића” о Соколској Петровој Петолетки : „и чији план о народном просвећивању, које се има извести до пунолества Њ.В. Краља, заслужује да се истакне.” Специјална пажња посвећена је раду соколских чета на селу … као организација намењених најширим народним слојевима. Соколски домови били су санирани зајмом од десет милиона динара. (22)

И остала тадашња штампа писала је о активности Милана Стојадиновића и његових министара. Старешина словенског и чешкословенског соколства др. Станислав Буковски посетио је Савез Сокола Краљевине Југославије. Преко Суботице стигао је у Београд 26. јануара 1937. Поводом доласка др. Буковског др. Милан Стојадиновић посетио је Управу Савеза Сокола. Председник владе довезао се у просторије Савеза Сокола заједно са министром Ђуром Јанковићем и у пратњи шефа кабинета Гашића. У Управи Савеза Сокола били су окупљени сви чланови управе Савеза СКЈ и гости. Уз њих су били министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић и председник београдске општине Влада Илић. Били су присутни представници Соколске жупе Београд и београдских соколских друштава, представници руског сокола као и представници београдске штампе. На улазу у зграду Савеза Сокола др. Милана Стојадиновића дочекао је и поздравио заменик савезног старешине инж. Смиљанић, а у вестибулу дома дочекао га је заједно са члановима савезне управе Гангл. Др. Милан Стојадиновић први је поздравио представнике сокола са поздравом „Здраво, браћо Соколи!”. Гангл је представио председнику владе старешину чешкословачког и словенског соколства др. Буковског и тајника Савеза словенског Соколства Евгена Кепла. Гангл је у свом говору изразио своју радост да председника владе приликом његове прве посете седишту Савеза Сокола, може да поздрави баш у дому, у коме је било проглашено уједињење. Стојадиновић је одговорио : „… Као некдашњи Соко ја се осећам овде веома пријатно и као међу својом браћом Соколима. Мој долазак овде молим да сматрате као знак, да ће Краљевска влада, којој стојим на челу, помагати Соколство, соколски рад и ширење соколске идеје! Здраво !” После је председник владе обишао просторије и поједина одељења, живо се интересујући за рад и напредак Соколства. Стојадиновић је заједно са министром Рогићем разгледао географску карту распореда соколских јединица у Југославији. Ганг је показивао на карти и објашњавао. (23)

Српски лист „Дубровник” писао је о свему што се дешавало пре и током посете Стојадиновића Дубровнику. Групица хрватских сепаратиста предвођена др Мишетићем спалила је 1938. пред посету Милана Стојадиновића Дубровнику, лист „Дубровник” уз поклик доље „Дубровник”, „крвави” Београд, Стојадиновић, Влада итд. (24)

Насупрот спаљивању листа „Дубровник” од стране групице хрватских сепаратиста Дубровник је 28 јула 1938. приредио величанствени дочек др. Милану Стојадиновићу. Гђца Бона предала је председнику владе киту цвијећа у име младог националног Дубровника. Предвођени музиком др. Стојадиновић и пратња прошли су кроз густе масе народа у луци дубровачкој и на Плаци краља Петра. Праћен урнебесним клицањем и махањем стотина барјачића стигао је у Општину. У општини је примао депутације а са жупљанима и жупљанкама се сликао. Маса света га је допратила до брода „Петке” на коју се укрцао да крене у Цавтат. У листу „Дубровник” о испрачају : „Уз непрестано клицање, шаролико свијетло бенгала, пуцање пушака и ракета, кренула је „Петка” из луке, а за њом, као пратња, пун велики и удобни пароброд „Шипан” Дубровчана. … Један делиријум одушевљења и радости Цавтаћана дочекао је г. др. Стојадиновића”. Пут председника владе по обалама Јадрана завршио се у Бару. (25)

У пропагандном спису изнети су сви успеси владе др. Милана Стојадиновића у току три године. Тежиште је било на привредним и културним успесима. Независно од владе спомиње се једино рад и значај Савеза Сокола. У спису се критикује рад ранијих влада, а насупрот томе величају успеси владе Стојадиновића. У спису се говорило да је влада дозволила да се врате емигранти. Ти емигранти били су усташе које нису одустале од својих циљева. У соколској штампи истицана је веза Стојадиновића са соколима. Српски лист „Дубровник” писао је о свему што се дешавало пре и током посете Стојадиновића Дубровнику и Приморју. Ови примери наведени су због дугогодишње принудне амнезије од стране Титових власти за период Краљевине Југославије, који се наставља код оних који сматрају да су наследници титове власти.

Напомене :

„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 4;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 6;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 28;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 34;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 37;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 45;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 46;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 41;
„Соколство и акција за пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 24 март 1939, бр. 12, стр. 3;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 42;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 52;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 56;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 57;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 64;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 65;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 66;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 70;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 86;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 90;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 100;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 109;
„Три године владе др. Милана М. Стојадиновића”, стр. 115;
„Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1, 2, 3; Др. Петар Јовић „Др. Станислав Буковски, старешина ЧОС и ССС и његова посета ССКЈ”, „Око Соколово”, Београд, 1 март 1937, бр. 4, стр. 64;
„У фонд листа „Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 30 јула 1938, бр. 30, стр. 3; „У знаку хиљадугодишње културе”, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, бр.30, стр.3; ,,Самоуправа” о демонстрацијама”, „Дубровник”, 6 августа 1938, Дубровник, бр. 31, стр.4;

„Величанствени дочек др. Стојадиновића у Дубровнику”, „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, бр.30, стр.4; „Пут др. Милана Стојадиновића обалама Јадрана”, „Дубровник”, Дубровник, 6 августа 1938, бр. 31, стр.3;