КРОЗ цео двадесети век Срби су били у центру збивања и због своје слободољубивости много су страдали у балканским, Првом и Другом светском рату, као и деведесетих. У држави у којој смо живели, каква год да је била, стасавали смо заједно и нигде нисмо били национална мањина. А онда је та држава разбијена на штету српског народа, пре свега деловањем са Запада од САД, Немачке и Ватикана. Епилог је да су Срби проглашени за кривце, иако рат нису хтели, постали су национална мањина у скоро свим новонасталим државама, изузимајући Републику Српску. Чак су мањина и у самој Србији, на Косову и Метохији. Срби су, дакле, лоше прошли у процесима разбијања Југославије.

Ово у разговору за „Новости“ каже др Александар Лукић, истакнути филозоф, сарадник Института за политичке студије, који је ових дана боравио у Никшићу где је одржао предавање „Филозофија и политика“ студентима Филозофског факултета.

Фото: В. К

*Срби као историјски народ су на својој кожи осетили многе неправде. На који начин треба да се „пробуде“, како сачувати српску свест, духовно и културно јединство народа?

– Ако чувамо јединство, онда спремни улазимо у било какве будуће геополитичке промене које ће се засигурно десити. Србија на јединство свога народа у региону утиче колико може. Проблем је када неко са позиције власти или било ко други у Србији проговори реч о српском јединству, јер то критичари који долазе са Запада или из оних народа који су углавном проистекли из српског – представљају као великосрпски хегемонизам који је на штету других народа. Одређени потези које садашња власт повлачи говоре у прилог да се тежи очувању српског јединства, о чему сведочи и Свесрпски сабор који је пре две године одржан у Београду, на којем су постављени темељи деловања у будућности управо по том питању. У декларацији која је тада донета, ни на који начин се не угрожава било који други народ, нити било која друга држава у смислу садашњих политичких граница.

– На Западу – у Бриселу, Лондону, или Берлину није много битно како ће неко ко је на челу Србије да се зове, него шта ће да ради. Ако ради онако како одговара њиховој агенди, онда ће бити добар, а ако ради другачије, уследиће критике и покушаји урушавања власти тобоже због унутрашњих питања – корупције, медијских слобода, владавине права… Из Европске уније оптужују некога за корупцију, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оптужена је за проневеру у испоруци вакцина „Фајзер“ током пандемије и за плагијат докторског рада! Индикативан је и случај Македоније у којој су 2015. били велики протести против власти ВМРО. Председник Владе Никола Груевски оптужен је тада за корупцију и Запад је успео да га склони с власти после великих демонстрација које су трајале две године. После њега је постављен Зајев, иако није победио на изборима. Он је обавио њихов посао тако што је Македонију увео у НАТО и променио име државе у Северна Македонија супротно вољи народа. Кад је то завршио склоњен је и на власт се вратио ВМРО, али није могао да врати претходно стање ствари, нити сада сме да изађе из НАТО или врати старо име државе.

– Српска православна црква је на мети напада и често се означава као Црква Србије, и то није само случај у Црној Гори, него и у БиХ, Хрватској и још понегде на Западу, што није случајно. Жели се рећи да је то црква која треба да има ингеренције само у Србији и то без Косова и Метохије. Смета им СПЦ зато што је она једина институција која уједињује Србе, једини уједињујући идентитетски чинилац за српски народ. И зато СПЦ треба бранити од напада и не пристајати на такве флоскуле и непримерене називе који нам се подмећу. СПЦ данас има најважнију улогу у очувању идентитета српског народа.

*Како сте доживели признавање тзв. Косова од Црне Горе?

*Можемо ли у будућности очекивати да дође до неких промена када је статус Космета у питању?

*Црна Гора слави 20 година независности. Да ли је постојала нит која повезује црногорски референдум и признавање Косова?

– То су процеси који су били на штету српског народа и имају везе са рушењем Југославије. Њима је био циљ да се Југославија подели на шест, седам, можда и осам делова. Србија и Црна Гора су успеле да очувају заједничку државу СРЈ, па СиЦГ која је трајала све до 2006. године. Дакле, морала је прво Црна Гора да оде да би могло да „оде“ и Косово. Мени се чини да смо некако лако допустили да нас раздвоје, пристајући на онакве услове референдума. Тада је у Србији била Влада Војслава Коштунице, а шеф кабинета му је био Александар Никитовић који је родом из Бара и за кога верујем да је свим срцем био за заједничку државу. Али, без обзира на све што нам се тада десило, ми треба да тежимо новом уједињењу. Ако смо живели заједно од 1918. до 2006. године, зашто не бисмо могли поново да живимо заједно? Наш највиши политички циљ треба да буде нека врста нове заједнице међу Србима, а што никога другог не би угрожавало. Можда би то могао да буде неки облик конфедерације.

– Мудрим деловањем мислим да се може у будућности доћи до тога да се Црна Гора врати себи, да не мора своју државност да заснива тако што ће да негира Његоша, краља Николу, своју заставу из 1905. године. Када се каже заједничка држава, онда то не значи да је у питању неко својатање, тј. да Србија својата Црну Гору, као што обично говоре противници заједничке државе. То значи да Црна Гора треба да дође себи у идентитетском смислу, а тај идентитет се заснива на темељима који су постављени у прошлости, а не у процесима који су се под утицајем Запада десили последњих година. Зато треба деловати у том смислу чувати јединство и предање да смо сви заправо Срби.

A У власти у Црној Гори први пут имамо Србе, иако не покривају кључне позиције.

– Добро је што Срби у Црној Гори сада имају позиције у власти које раније нису имали. У време владавине ДПС било је незамисливо да се Срби запошљавају у државним установама, а камоли да Србин буде председник Скупштине, тако да то јесте добробит промена које су настале 2020. године.

извор: новости (Велиша Кадић)