Пише: Дејан Бешовић
Као што је раније речено, у Паштровићима се налази шест манастира Српске православне цркве., а то су: Дуљево, Прасквица, Режевићи, Градиште, Војнићи и Рустово. Ово су веома значајни манастири за Паштровиће. Манастири су доста стари и потичу углавном из периода 13 и 15.вијека , али су неки вјероватно и старији. За манастир Прасквицу се сматра да је настао 1050. године, али се у историографији први пут спомиње 1307. године у документу у коме је српски краљ Милутин потврдио манастиру његове посједе. За манастир Војнићи се сматра да потиче из 10. вијека, али за то такође не постоје писани извори. У њему постоје два храма – старији који је посвећен Светом Димитрију и који је од настанка манастира, и други посвећен Светом Николи, подигнутом током 13. вијека. Манастир је скоро у потпуности срушен током земљотреса 1667. године. Манастир Градиште је подигнут на узвишењу у Буљарици. Археолошким истраживањима у порти манастира пронађени су остаци старије, могуће античке грађевине, као и неколико гробова из периода римске управе у овом крају. Ипак, први писани помен овог манастира потиче из повеље српског краља Милутина с почетка 14 вијека. Овај манастир је вјековима, до Првог свјетског рата, био важна филијала (метох) манастира Дечани. Данашњи комплекс манастира састоји се из три цркве, као и манастирског конака, помоћних објеката и гробља. Према народном предању, главна манастирска црква посвећена Светом Николи, заштитнику помораца и путника, потиче из 1116. године. Ове православне манастире одликује веома декорисана унутрашњост и архитектура.Такође, Паштровићи су изградили велики број вила и тврђаву из 1442. на острву Свети Стефан, о чему је било ријечи раније.
У Паштровићима је постојала и тврђава на хридима звана Каштело. О тачној локацији ове тврђаве и њеном изгледу, за сада нема довољно информација. Паштровски војвода из 14. вијека, Радич Грубачевић је, према легенди, посједовао један castelletum (замчић) у тадашњој Ластви, гдје се у опасним временима заједно са присталицама повлачио. О Кастелу се, у различитој историографији, наводи и да је током 16.вијека, Млетачка република која је управљала тим просторима, на једној стијени у старој Ластви оградила утврђење, уз сагласност Банкаде. Ту је боравио стални гарнизон млетачке војске, а цијело насеље је тада добило свој назив Кастеластва, односно скраћено Кастио. Од тврђаве су видљиви само ниски остаци. На почетку 18. вијека је дошло до сукоба између породице Кашћелан, потомака Медина који су наслиједили Кастело, и осталих Медина, управо око овог здања. У складу са одлукама генералних провидура из 1724. и 1736. године, Кастело је остао у власништву државе и у њему је боравила војска којом је управљао капетан – по један члан породице Кашћелан. Ова породица је вјероватно живела у Кастелу све до 1797. године, до укидања Млетачке републике. Друга битна некадашња грађевина јесте Лазарет. И за њега постоје разна вјеровања и приче које још увијек нису адекватно историјски обрађене. На месту одређених данашњих угоститељских објеката у Будви, у 16.вијеку је био подигнут Лазарет, вјероватно од стране Млечана, уз дозволу Банкаде. Постоји веома мало извора који пишу о њему, тако да се не могу извући битнији детаљи.О манастирима као и о самом Лазарету биће у наставку посебно обрађено ,због ових светиња за цјелокупни Српски народ .
(наставиће се)
