Пише: Дописник

Еволуција садашњега доба. — Велике промјене цивилизације посљедице су промјена у мишљењу народа. — Модерно вјеровање и моћ гомила. — Оно мијења традиционалну политику државе. — Нужне посљедице моћи гомила. — Оне могу имати само разорну улогу. — По њима долази до расула цивилизација, које су се преживјеле. — Свеопште непознавање психологије гомила. — Важност проучавања гомила по законодавце

Велики преврати, који долазе прије промјена цивилизације, као на прилику пад римског царства и оснивање арапског царства, чине се на први поглед, као да су детерминисани углавном знатним политичким промјенама: инванзијама народа или обарањем династије. Но пажљивије проучавање ових догађаја показује, да се иза њихових привидних узрока као реални узрок најчешће крије дубока промјена мишљења народа. Прави историјски преврати нијесу они, којима се дивимо због њихове величине жестине. Уистину важне промјене, наиме оне, из којих произлазе обнова цивилизација, збивају се у идејама, схватањима и вјеровањима. Велики историјски догађаји видљиви су ефекат невидљивих промена и људском мишљењу. Ови се велики догађаји очитују тако ријетко зато, јер свако је племе најпостојаније у хередитарним основама мишљења.

Данашње раздобље доноси један од оних критичних момената, кад је мишљење људско на путу да се промијени.

Темељем ове промјене два су основна фактора. Први је уништио религијска, политичка и друштвена вјеровања, из којих произлазе сва начела наше цивилизације. Други је стварање сасвим нових животних услова и мишљења услед савремених открића на ограђивању науке и индустрије.

Будући да су идеје прошлости — иако напола разорене — још увек врло моћне, а идеје, које би их имале надомјестити, тек у развитку, предсказујемо модерно доба раздобље прелаза и анархије.

Ако немате ништа са тим, моћи ћете да видите како је. Које ће бити основне идеје, на којима ће се саздати друштва, која ће следити за наше? Засад то још не знамо. Ма шта да видите, производњу организације морати рачунати с новим силом, али последњи сувереног модерног доба: силом гомила. Из рушевине толиких идеја, које су се некад сматрале правима, а које су данас мртве и толиких власти, које су постепено скршиле, искрснула је ова сила сама и чини се, да ће доскора апсорбирати све остале. У вријеме, кад су се уздрмала и изгинула сва наша стара вјеровања, кад се стари стубови друштва помало руше, моћ гомила је једина сила, коју ништа не угрожава и којој углед може само расти. Доба, у које ступамо, бит ће уистину ера гомила.
Све се заснива на светским вредностима, а два су фактора у догађају били традиционалној политици држава и супарништва владалаца. Не морате да бринете ни о чему, али не морате да бринете о томе. Са ове тачке гледишта, широка је лепеза традиционалне политике, индивидуалне вредности су суверена и њихово супарништво, а напротив глас ће гомилати задобио сву важност. Тај глас налаже краљевима, како да се држе и они тај глас настоје да схвате. Данас већ или о судбини народа не одлучују владајућа вијећа, већ душа гомила.
Данас политичари не слушају глас бирача или програм своје партије ,они спроводе политику зацртане моћи а одобрење траже од гомиле ,било на стадионима гдје се често у задње вријеме појављују ,јер их нико неће да слуша на заказаним митинзима ,па користе фудбалске или кошаркашке утакмице да добију одобрење од те гомиле за оно што је неко трећи зацртао.Али та разлика између зацртаног и онога што може да се деси је врло могућа и баш оно што гомила изговара ,али није свјесна ни својих ријечи ни шта оне на концу могу произвести.
Приступ народних слојева у политички живот, то јест, у реалност, њихово постепено преображавање у водеће класе, једна је од најочитијих ствари нашег прелазног раздобља. Тај приступ није за право означен општим правом гласа, који већ одавно има слаб утицај, а којим се може врло лако управљати. Постепено разбијање моћи гомила промицала је и почетком пропагирању извјесних мисли, које су се помало упиле у духове, затим постепено удруживање појединаца у сврху оживотворења теоретских замисли. Удруживањем су гомиле напокон уобличиле идеје, иако не сасвим исправне, али врло примјерене њиховим интересима и стекле свијести о својој снази. Оне оснивају синдикате, пред којима помало капитулирају све власти, берзе за рад, који не маре за економске законе, настоје да владају условима рада и наплате. Треба бити у стању преузети иницијативу, заузети нови приступ или се увјерити да је све у реду, буду тумачи удружења, веза на свој начин.Данас синдикати и они најачи као Верди у Њемачкој са 8 милиона чланова губе полако и постепено битку са новом бирократијом која није људска или калсични чиновници ,него компјутери роботи и умјетна интелегенција
Живимо већ у модерном Феудализму који нам се сервира, како кажу као и увијек, само за наше добро.Зар нам до сада није нуђено нешто слично комунизам ,сада се Западу нуди социјализам док је на Истоку у Русији и Кини на помолу капитализам неког новијег времена. УСА ће се вјероватно увести социјализам каквог типа то ћа им вјероватно саопштити нови неки кандидат за наредне изборе пошто је овај неолиберални систем пред крајем.