Пише: др Петар Милатовић Острошки
Како да га сломимо кад је он као каратиста нормиран на девет људи његове килаже иако је дубоко загазио у осму деценију, онако виталан, ведар и чио и још нам се руга у лице гледајући нас у очи продорно да морамо у земљу црну да погледамо, ону која све нас чека!?
Како да пуцамо у њега кад је преживио два атентата и у оба случаја атентатори су однијети на носилима у болнице? Ко зна шта би било с нама? Бојимо се, однијели би нас у мртвачнице!
Како да пуцамо у њега кад га метак неће? Као да су меци у дослуху с њим. Бојимо се да он те метке врати силином бумеранга по сред наших чела?
Очекивали смо да има тјелохранитеље, али их не видимо. Увијек иде сам. Народ прича да има најбољег могућег тјелохранитеља. Кажу да му је Бог тјелохранитељ. Онај коме смо хтјели да додијелимо држављанство и да га ставимо у нашу „Службу“, али Богу је премала у васиона, кажу мудри људи; онај Бог кога смо ми намјеравали да учимо како Бог Богу да се моли по нашим протоколима; онај Бог који је против нас који смо против Истине и љубави и који чува истинољупце и љубавопоклонике са срцима у која може цијела ова планета да стане.
Како да га склонимо са лица земље кад он све нас унапријед демаскира? Кад ми помисимо да зинемо и изговоримо „А“ он тачно зна када ћемо да изговоримо „Ш“ и још нас туца у здрав мозак подсјећајући нас да добро познаје психологију масовних кретена, корисних идиота и логике изгажених испљувака на балканској калдрми!
Таман спремимо мрежу да га уловимо, а он нам исцијепа све мреже пред нашим очима и сви ми постајемо уловљени ловци.
Припремимо му игранку са балом вампира на његовом кућном прагу, а он у парампарчад разнесе све наше науме науме и зауме и то пред свима нама који упадамо у његову вјешто постављену мрежу.
Каже народ, а народ нико није обмануо, да нам је све узалуд кад је Бог с њим, а ми смо немоћни пред Богом иако смо Бога сахрањивали у ковчезима од црвених дасака у Белој Цркви и на Капином Пољу, а Бог нас редовно сахрањује. Узалуд смо 1944. године пуцали у самог Бога на фресци Исуса Христа на своду Дворске капеле Светог Андреја Првозваног кад су наши очеви и дједови ушли у Краљевски двор на Дедињу са сатанистичким покличом „Бог је мртав, Стаљин је жив, а Тито је његов пророк“!
Копали смо јаме да упадне у њих тај непоправљиви антикомунистички национални Светосавац, а он се нама у лице руга говорећи да све јаме које смо му намијенили претвара у бунаре да утолимо жеђ сви ми, за које он каже, да никад не постимо него крв пијемо својима и кости глођемо ближњима.
Припремали смо му смрт толико пута, а он редовно ишао на сахране свих наших карамарада који су прижељкивали његову смрт и још се свима нама смије у лице говорећи јавно да се уморио идући на сахране свих оних који су му о глави радили тајно.
Има ли „Службе“ која је у стању да нам помогне да уклонимо са лица земље онога коме је Бог тјелохранитељ? Или ћемо и Бога морати опет да сахрањујемо. А ако успијемо Бога да сахранимо лако ћемо сахранити цио народ! „Службо“, има ли те, шта чекаш? Чекаш ли да Бог одради своје? Е онда ће наступити ново вријеме са новим литијама да бране Бога од нас безбожника!
