Пише: Мирко Вукићевић, књижевник, пјесник, учитељ у пензији из Трешњева код Андријевице
Признајем и сам сам заточен у оквирима друштва које ме тјера да радим више, зарађујем више, а уживам мање. На живот гледам као на филм, који има свој почетак и крај, а нашом одлуком оно између почетка и краја добија свој смисао. Сами креирамо свој живот, доносимо одлуке и правимо изборе – неки су добри, неки лоши, због неких се и кајемо. Али, све је то живот. Ту су и наши пријатељи, ту је и наш ,,Глас Холмије” да нам помогне да увијек гурамо себе напријед, да не тапкамо у мјесту и да се не предајемо, поготово да никада не одустанемо од себе.
,,Глас Холмије” је од самог почетка прихватио себи веома важан и обиљан задатак да се истински укључи и пропрати многа збивања не само у Васојевићима већ далеко шире. Одмах је прво прихваћен као прави глас српског народа Лимске долине а постепено прераста у часопис који је у ово данашње вријеме потребан као хљеб,јер представља један од оних добрих примјера како љубав и ентузијазам склањају препреке суровог времена. Ово узвишено гласило неуморно настоји да свијету прикаже историјске чињенице онакве какве јесу. Упорно се бори за одбрану српског језика,ћириличног писма,Српске православне цркве и наше праве вјековне историје не само на Светим водама Лима,а то су наше светиње које годинама постоје.
,,Глас Холмије” је данас потребан више него икада раније да у овом мутном времену сачува нашу српску душу, не само завичајну већ и ширу,историју,нашу културу,да се цијене дјела наших предака,да се упорно боримо против фалсификата наше славне прошлости и историје. Српска историја је сакривана од нашег народа. Часопис је веома вриједног и разноврсног садржаја из области књижевности,историје и културе који свједочи о вјековном трајању српског народа на подручију Васојевића и Црне Горе коју је тај српски народ створио,а да није било руске помоћи не би било ни Црне Горе. Часопис својим садржајем штити српско биће и идентитет, хронолошки биљежи догађаје у Васојевићима и оставља писане трагове за будуће генерације. Бори се да се врати нада народу која се негдје изгубила на путу служења туђим стратешким, националним, економским и друштвеним интересима. Та нада мора да постане опет српска врлина која ће надахнути нове генерације енергијом која ће довести до нашег националног циља.
Васојевићи, расадник знања, поштења, храбрости и образованја и сви Срби у Црној Гори не треба сада да дефинишу национални интерес ,јер су тај важан посао давно урадили наши преци који су гинули за слободу и јединство српског народа, а наше је да то одбранимо, јер су Срби данас дискриминисани у Црној Гори.
Доста сарадника овог угледног часописа су пензионисани просвјетни радници,људи од знања и многих признања. Деценијама су млађима дијелили савјете, знања, учили да одвоје важно од неважног,право од фалсификата, корисно од некорисног, праву историју од оне која се данас пише за дневне потребе, да се светиње морају чувати и душу не продавати за новац по бувљаку. Они су и даље они прави народни учитељи и зато су ту да оките ,,Глас Холмије” дивним чланцима, како би и даље био часопис за књижевност,историју и културу и да буде породичан лист који се бори против заборава наше свијетле прошлости.
Знамо да материјални услови у којима се припрема и штампа ,, Глас Холмије” пуних једанаест година нијесу добри,па зато треба одати пуно признање редакцији и посебно главном и одговорном уреднику, господину Горану Киковићу, на озбињности, актуелности, упорности и научним поставкама на којма се заснивају сви чланци и уопште третирана проблематика. Просто да се тешко може схватити колико воље, ентузијазма, времена и посебно храбрости треба том човјеку да све ово успије и доведе до савршенства. Отворио је очи да се јасно види све око себе. Има још Ђордана Бруна да јавно саопште истину у тешким моментима.
,,Гласу Холмије” желим да буде и даље радо читан, тражен и нека се поноси на једанаест година постојања. У истом ритму, побједничком ритму, нека настави даље и буде синоним успјеха као до сада и да његов глас никад не задрхти.
