Послије Тројичинданског и Световасилијевског сабора, а уочи расправе у Скупштини Црне Горе, против спорног дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести у Подгорици је 24. децембра 2019. године одржан протест који ће касније прерасти у достојанствене литије за одбрану светиња, које су Црну Гору вратиле себи и својим коријенима.
Наиме, тог уторка (24. децембра 2019. године) док је Законодавни одбор Скупштине Црне Горе засједао и усвојио предлог дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести, чиме су створени услови за пленарну расправу која је почела сјутрадан, 25. децембра, стотине свештеника и монаха предвођени блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, Митрополитом Јоаникијем (тадашњим владиком будимљанско-никшићким) и Епископом Методијем (тада диоклијским сада будимљанско-никшићким), испред парламента су изразили свој протест, апелујући на посланике да не гласају за безакоње и да испоштују глас народа „Vox populi — Vox Dei“ (глас народа – глас Божији).
Архијереји са свештенством и монаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке од подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења дошли су литијски под слоганом: У имену Божијем је суд и правда! (Св. Петар Цетињски). Пред Скупштином Владика Методије је прочитао проглас Световасилијевског сабора у Никшићу, а Митрополит Амфилохије је позвао посланике да не учествују у расправи и изгласавању закона за чије повлачење је већ тада петицију потписало 100 000 грађана Црне Горе.
По повратку у Храм Христовог Васкрсења, служена је Света служба Божија, а у литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да је и ово сабрање – сабрање на коме се учимо да служимо, а не да господаримо. Светопочивши Митрополит је призвао благослов Божији на Скупштину и посланике како би сви кренули путем правде и истине Божије, да буду свједоци закона Божјега, а не носиоци безакоња кроз које ће бити поражени и прије него што донесу такве законе.
У пророчким ријечима овај угодник Божији своју наду је положио на Господа да неће дозволити да то безакоње тријумфује у Црној Гори.
“Само они који се Богом богате, оним што је вјечно и непролазно, то су једини прави истински богаташи. Сви остали који се клањају праху земаљском, обоготворавају паре, доларе, евре, или имања нека, или своју власт, или своје страсти, ти су поражени, било ко да су они. Дакле, то је тај пораз који треба да се догоди овдје, не пораз оних који су на власти, нити нас који служимо Христу Богу, него пораз зла, мржње, диоба, раскола, духа братоубилаштва и богоубилаштва. То треба да буде поражено. И ја се надам у Бога да ће то бити поражено. Безакоње да буде поражено, да би закон Божији, закон истине и правде, и истински људски закони тријумфовали.”
У Скупштини Црне Горе у ноћи између 26. и 27. децембра, 45 посланика ДПС-а, СД-а, Либералне партије, Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе, Форце и СДП-а изгласали су Закон о слободи вјероисповијести. Протести који су те ноћи почели због усвајања Закона о слободи вјероисповијести, претворивши се у незаустављиву снагу која је 30. августа довела до пада оних који су били одговорни за његово доношење, постали су свјетла тачка савремене црногорске историје.
Годину дана од доношења дискриминаторног закона, новоизабрана Влада Црне Горе 17. децембра 2020. године, на својој трећој сједници којом је предсједавао предсједник проф. др Здравко Кривокапић, утврдила је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, да би га након тога доставила Скупштини Црне Горе, која га је 29. децембра усвојила.
Тадашњи министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић, као предлагач, у обраћању посланицима је казао да су измјене Закона о слободи вјероисповјести прошле 365 дана дебате, током које су плебисцитарно подржане од више стотина хиљада грађана Црне Горе.
Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, које су годину дана протестовале због доношења спорног закона, поздравиле су измјене Закона о слободи вјероисповијести.
Бесједа Митрополита Амфилохија – Саборни храм Христовог Васкрсења – Подгорица 24. 12. 2019. љ. Г.
Нек је на здравље и спасење, и просвећење, мир душе и тијела, и вјечни живот Свето причешће Тијелом и Крвљу Господа и Бога, и Спаса нашега Исуса Христа!
Господ није дошао, као што је сам рекао, у овај свијет и постао човјек на Божић од Пресвете Дјеве, да му служе, него да служи, и не само да служи, него и да живот свој жртвује за народ и људе своје. И непрекидно Он се жртвује за нас. И данас, ми смо примили Његову жртву – Његово Тијело и Његову крв – свједочанство Бога вјечне љубави. Тијело и Крв Господња, које примамо, освећује нас и учи, све људе, да се угледамо на Њега, не да тражимо да нам служе и да се клањају нама, него да и ми служимо на христолики начин, и да се цијеливамо са Господом, примајући Његово Тијело и Крв, Његову љубав и кроз Његову љубав да заволимо једни друге љубављу Божанском вјечном и и непролазном. То је оно чему служи ова Света литургија и чиме се надахњују и сви они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога. И ово наше данашње сабрање је сабрање да се научимо да служимо, а не да господаримо и владамо. И да научимо да се жртвујемо на начин на који се Христос жртвовао за човјечанство. Да се жртвујемо једни за друге, јер нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје. Та христолика жртва, та Божја истина и правда, она је која побјеђује у овом свијету, непрекидно вјековима. И данас побјеђује и у вјекове ће побјеђивати. Зато смо данас и носили ону поруку Светог Петра Цетињскога да је у имену Божјем суд и правда. У имену Божјем је побједа. И данас овдје не побјеђујемо ми некога другога, нити неко други нас. Него Бог, правда Божја, истина Божја, љубав Божја је она која нас призива да се ње причестимо, да сагласно њоме живимо и да се према њој управљамо на овој земљи.
Рекох нема побједитеља и побједника. Бог – име Његово, правда Његова, вјечни Његов закон – је онај који треба да побиједи прво у срцима нас који смо његова дјеца, а онда у срцима свих оних који су призвани да буду његова дјеца. И да живећи овдје на земљи служе и они ближњима својима, а не да господаре и управљају њима, и не да доносе законе који газе ту Божју љубав, и ту жртву, и доносе законе који скрнаве ту светињу Божију, на коју смо сви призвани.
Зато смо се ми данас и помолили и пред Скупштином. И поменули смо и предсједника државе Мила Ђукановића и Душка Марковића и све посланике Народне скупштине, да суде именом Божјим и правдом Божјом, вјечном правдом, да не суде и не доносе законе који рађају безакоње, који рађају мржњу, који рађају диобе у народу у Црној Гори, него онај закон на коме је све саграђено што је вриједно и значајно у историји Цркве Божје, и историји Црне Горе.
Сви који су часни и честити људи, без обзира коме су краљевству припадали или власти, они су градили и уградили себе у ту и такву љубав, и том и таквом љубављу, и том и таквом истином и правдом, побјеђивали. И ми смо данас призвани, да том правдом, истином Божјом, законом Божјим вјечним, побиједимо зло, мржњу, завист, да би васкрсло у нама Божје добро, Божја истина и љубав, Божја правда вјечна и непролазна.
Дакле Бог, правда Божја, име Божје, љубав Божја да побиједи у срцима свију нас па и у срцима оних који су данас на власти, овој пролазној власти у Црној Гори, да и они ходе тим и таквим путем. На то су призвани, ако хоће да буду истински побједитељи, а не лажни побједитељи. И да побјеђују ради својих интереса – они или ми, или било ко други.
Данас, овдје присутно наше монаштво и свештенство не бори се за некакву своју власт или за некакву своју част, нити се бори за своја имања и своје богатство, него се бори да постане носилац те и такве Божанске, Христове љубави, те саможртвене љубави, на којој почива сва васиона и сав свијет. И бранећи своје светиње у које се уграђују и које граде, они у ствари бране име Божје и правду Божију. Бране ту вјечну љубав и истину, и призивају на ту и такву љубав све оне који су спремни да се жртвују, не својим интересима, било партијским или идеолошким, религијским или било каквим другим, него да себе саме и једне друге и сав живот свој предају Христу Богу, на начин као што је Он себе предао и жртвовао за живот свијета и предаје непрекидно.
И данас нас је обдарио том својом жртвом – својим Тијелом и својом Крвљу којим смо се причестили. Причестили се Његовом љубављу, цјеливајући Њега као вјечну љубав и целивајући једни друге са том љубављу, и призивајући све људе, и домаће и све земаљске народе, на ту и такву љубав, на ту и такву Божанску побједу имена Божјега, правде и истине Божје, љубави вјечне и непролазне. И ово сабрање то значи и на то је призвано, а призива и све друге да ходе тим путем који води у вјечни живот, и који потврђује вјечно и непролазно достојанство људско, јер ово земаљско и богатство и блага, то данас јесте, сјутра није. Само они који се Богом богате, оним што је вјечно и непролазно, то су једини прави истински богаташи. Сви остали који се клањају праху земаљском, обоготворавају паре, доларе, евре, или имања нека, или своју власт, или своје страсти, ти су поражени било ко да су они.
Дакле, то је тај пораз који треба да се догоди овдје, не пораз оних који су на власти, нити нас који служимо Христу Богу, него пораз зла, мржње, диоба, раскола, духа братоубилаштва и богоубилаштва. То треба да буде поражено. И ја се надам у Бога да ће то бити поражено. Безакоње да буде поражено, да би закон Божији, закон истине и правде, и истински људски закони тријумфовали. У то име нека Господ благослови и ово сабрање наше! Нека Господ благослови и нашу Скупштину и њене посланике, и сви да крену тим и таквим путем, да буду свједоци тога и таквог закона Божјега, а не да буду носиоци безакоња кроз које ће бити поражени и прије него што донесу такве законе.
Ја се у Бога надам да то безакоње, које никада није тријумфовало у Црној Гори, неће тријумфовати ни данас јер би то био стид и срам и власти и части, и парламента и свију нас. Стид и срам би био да безакоње завлада у овој Светој гори – Црној Гори – гори Светог Василија Острошкога, Петра Цетињског, Симеона Дајбабскога, Стефана Пиперскога, двојице свештеномученика и четрдесет ђака Мученика момишићких. Они побјеђују! И треба да побиједе у нама и око нас та дјеца која су жртвовали за правду и истину Божију, као што су се жртвовали Свети Василије Острошки, Петар Цетињски и Петар Ловћенски Тајновидац, Симеон Дајбабски и Свети Стефан Пиперски и Данило Столпник, кога данас прослављамо, и сви свети који су живјели тим духом. Они су се жртвовали за истину и правду Божју кроз вјекове и дан данас остали живи свједоци те и такве правде, и тог и таквог имена живога Бога: Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин!
извор: митрополија
