Вјера Мујовић је глумица Народног позоришта. Рођена је у Београду а одрасла у Црној Гори. Поред улога у Србији Вјера Мујовић је наступала и у иностранству: Санкт Петербург, Москва, Париз (Dueti, Molinos, Le Bifteck, Spleen). Гостовала је у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Француској. Снимила је два музичка CD-а Viens, mini-CD на француском језику, и Зачем, CD руских песама.
Добитница је награда „Мата Милошевић“, Златни витез у Москви за улогу Аглаје у представи Идиот, а на XXIV фестивалу руске класике награду за најбоље глумачко остварење за улогу Соњечке, као и награде на фестивалу монодраме Zvaigzne у Риги (Летонија) и три награде на позоришном фестивалу Wrostja, у Вроцлаву, у Пољској.
Аутор је две књиге прозе: „Регистар кревета, чежњи и опомена“ (Народна књига, 2001) и „Нисам овако замишљала живот“ (Чигоја штампа, 2007). Са руског је превела роман Циници, А. Маријенгофа (Дерета, 2004), драму А. Гетмана (по роману Набокова) Дама, краљ, пуб, а са француског комад Жака Дуајона Освета једне жене.
Дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића. Стални члан ансамбла Драме постала је 15. септембра 2001. године.
Радила у позоришту и на филму у Санкт Петерсбургу, Москви и Паризу: Дуети, Молинос, Ле Бифтецк, Сплеен… Гостовала у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Француској… СНИМИЛА ДВА МУЗИЧКА ЦД – а: Виенс, мини – ЦД на француском језику
Зачем, ЦД руских песама
С руског превела роман „Циници“, А. Маријенгофа (Дерета, 2004.), драму А. Гетмана (по роману Набокова) „Дама, краљ, пуб“, а са француског комад Жака Дуајона „Освета једне жене“.
ГОРАН КИКОВИЋ: Поштована Вјера, желим да Вам се захвалим на пристанку да говорите за часопис Глас Холмије, говорите о професионалном раду на пољу културе, позоришта и глумачке каријере. Реците нам нешто о Вашем поријеклу из Васојевића и ваша сазнања о њему?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: Моји су из доњих Васојевића, из Лијеве Ријеке, село Ступови, заселак мали Ступ. Ђед Јеврем Мујовић, убили га четници на почетку рата, а баба Марица Радевић, из четничке фамилије.
КИКОВИЋ: Као јавна личност која потиче из Васојевића како би сте Васојевиће описали некоме ко нас мало познаје?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ:То је сјевероисток Црне Горе, природа васојевског краја је прелијепа, али је много камена, много планина, живот је тежак и тегобан у племенну овом. Много ора да се ради, много више него у Бјелопавлићима например, гдје је више воде и равница. Далеко су ријеке, море још даље.
КИКОВИЋ:Колико често посјећујете Васојевиће и Црну Гору професионално
и лично, с обзиром да живите и радите у Београду ?
и лично, с обзиром да живите и радите у Београду ?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: Никад довољно. Стално чезнем за Црном Гором, увијек је некако повезано са послом и на трку. Вољела бих да дођем и будем дуже, да удахнем ваздуха, чистог и оштрог, да гледам у небо и сунце, да уживам у тишини. Доћи ће и то, знам. Али, недостаје ми Црна Гора, то је моје дјетињство и моја крв.
ГОРАН КИКОВИЋ: Да ли сте поносни на своје Васојевиће и шта сте урадили
као јавна личност да афирмишете овај данас доста заборављени и
запостављени крај и дали јавно говорите о њему и јесте ли икада
гостовали на сценама у Центрима за културу Беране и Андријевица?
као јавна личност да афирмишете овај данас доста заборављени и
запостављени крај и дали јавно говорите о њему и јесте ли икада
гостовали на сценама у Центрима за културу Беране и Андријевица?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: Давно сам гостовала у Беранама. Никад у Андријевици. Поносим се својим поријеклом, истичем га увијек. Вољела бих да чешће гостујем у завичају. Недавно сам гостовала у Херцег Новом, Никшићу и Плужинама.
ГОРАН КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима часописа ”Гласа Холмије”, који излази у Беранама на Српском језику и ћириличном писму у овим временима ”транзиције” и другачијих друштвених вриједности?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: Цваки човјек треба да зна за себе – и шта и како. Али, треба и да може да се погледа са собом. Морамо чувати претке, да не бисмо изгубили себе. Морамо чувати језик, писмо, јер је то дио нас. Иако постоји европска унија, нико не каже да је вропљанин, већ каже да је Француз, Италијан, Шпанац…
ГОРАН КИКОВИЋ: С обзиром да је наш часопис ”Глас Холмије” дошао и до Вас, реците нам какво је Ваше мишљење о њему?
ВЈЕРА МУЈОВИЋ: Одличан часопис, који чува идентитет, његује вриједности, не одилази трендовима, који едукује и просвјећује. Не забавља и не багателише важна питања.
извор: Глас Холмије
