Пише: Перица Ђаковић
Још ми одзвањају најаве и пред очима пролазе новински наслови пред недавну фудбалску утакмицу између Србије и Црне Горе, тада ми је запао за око један наслов у црногорским медијима „УТАКМИЦА ИСТИНЕ“. Да ли су многи медији пренагласили значај једног спортског догађаја, називајући га, а то нам није нимало страно, историјским догађајем, не желим да коментаришем, јер можда је то било у медијско-маркетиншкој сфери могуће. Управо тај наслов и сада ми одзвања, али и пара уши, можда ћете се сложити, а што је легитимно, можда и не, јер у Црној Гори се ових дана дешавају многе утакмице, не само на спортској већ и на политичкој сцени. У току су утакмице око састављања 44. владе, али и пописа. Опет како би ми рекли историјске утакмице, јер ми сем историјских не знамо да играмо неке друге утакмице.
Она фудбалска је завршена, како је завршена, Србија је добила 3-1 и практично на корак је да оде на Европско првенство. Ми ћемо када је у питању Европа опет остати на чекању, рећи ће неко, навикли смо то ето већ 20 година само што нисмо ушли у ЕУ. Ипак реално и спортски гледано, остаће упамћено прво полувријеме које су храбро одиграли соколи предвођени Јоветићем, али остаће упамћене и часне изјаве баш Јоветића и његових саиграча (за разлику од неких наших политичара), па и капитена Србије Тадића, коме је жао што је одлука морала пасти против братског му народа. Спортски и витешки рекао бих, а како другачије очекивати од момака који су професионалци у свом послу. Који су на терену љути противници, а ван њега велики пријатељи, или браћа што би рекао ДушанТадић. Толико о спорту, биће ту још мегдана не само у фудбалу, већ и у кошарци, ватерполу, одбојци, рукомету…
Црну Гору, као што рекох, очекују и у току су политичке утакмице па стога и питање да ли ће и ту бити наслова „УТАКМИЦА ИСТИНЕ“.
Прва утакмица, формирање нове владе је скоро завршена. Политички лидери који ће чинити 44. владу су потписали коалициони споразум (истина, недостају лидери Уједињене и Новске листе, који су као и ЦИВИС били у коалицији са ПЕС-ом) и сада се игра, што би спортским жаргоном рекли, „екстра тајм“. Остаје да видимо да ли ће спољни фактор (амбасаде) који је итекако играо игру и то из „Вар собе“ се у том додатном периоду умијешати. Спомињем „екстра тајм“ (по оној народној кога је змија ујела и гуштера се боји) јер чини ми се да је влада ипак на крају састављена мимо њихових жеља и навијања, односно да је састављена по изборним резултатима грађана Црне Горе. Једино ми остаје некако у магли зашто је мандатар избјегао најављивани сусрет са УРОМ и Абазовићем, да ли је ипак надвладао људски его у односу на рацио, као и у случају, барем ми се чини, и са Уједињеном и Гораном Даниловићем. Но, оставимо то на душу мандатару јер можда ће они имати прилику да се прикључе у реконструкцији.
Друга утакмица је попис! Попис који је након двогодишњег одлагања заказан за 1. новембар. И ту смо као и у већини подујељени на два дијела. Једни су, а чини ми се да их чини већина, да попис треба одржати, док што је легитимно други (ДПС и СД) да попис треба одложити и позивају на бојкот. Управо тај позив на бојкот ствара слику да заиста живимо у политизованом друштву, да један технички чин као што је попис се директно политизује. Кажем легитимно је право да се неко не слаже, а зар то није било и у претходним изборима. И тада је опозиција исказала неповјерење са начином како ће се попис технички спровести, али истина није никад позивала на бојкот. Зато и питање шта то у ствари смета ДПС-у, коме то није сметало када су они били власт и спроводили попис? Зато и отворено, што би народ рекао, питање шта се у ствари иза брда ваља. Одгледао сам са пажњом интервју бившег предсједника дат једној БиХ телевизији. Изузев старе реторике да је у питању поновни, ко зна који по реду, “покушај посрбљавања Црне Горе” и да се иза свега крије Вучић и српски Црногорци, па нешто мање него раније Русија, нисам видио ништа што би спријечило становнике Црне Горе да изађу и изјасне се како они заиста сами мисле и желе. Шта су, којим језиком говоре, коме етнички припадају, али и шта имају од имовине. Можда баш ово потоње и највише жуља јер треба народу, који је толико осиромашио, па неки једва и преживљавају, показати и рећи како се до тога стигло, односно како би професорица Мара Шћепановић рекла „КАКО СЕ КО СНАШАО“. Не знам да ли ће након пописа од којег, чух још увијек званичног премијера, влада није одустала иако је примила к знању „препоруке“ извјестиоца Тонина Пицуле. Рече Дритан да га не интересује шта мисле у региону и да ће влада одлуке доносити суверено, а Данијел Жвковић, ВД предсједника ДПС-а који је званично позвао на бојкот, му спочитао да се иза његове одлуке ради о озбиљној манипулацији и превари.
Без обзира на све, остаје отворено питање да ли су они што позивају на бојкот свјесни порука које шаљу и како ће прихватити резултате које ће попис на крају показати, да ли ће их прихватити као реалан резултат „УТАКМИЦЕ ИСТИНЕ“ или ће им неко други умјесто њих бити изговор. У спорту је резултат ипак резулта
