Једанаесте Међународне Његошеве вечери поезије су отворене синоћ у Академији знања у Будви, предавањем Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Свечаном академијом у режији Горана Бјелановића.

Распони Његошеве мисли, како је своје предавање насловио Високопреосвећени Митрополит, не могу да се прате без Луче микрокозма, која је у том погледу можда најзанимљивија од небеске до земаљске драме, с тим што земаљску драму наставља Горски вијенац.

-Иако је Горски вијенац најчитаније Његошево дјело, можда и најбоље, Његошев биограф Милорад Медаковић говорио је а Луча му беше најмилије дјело. Мени је увијек било интересантно како је Његош опјевао Божију величину, Божије стварање, Божију свјетлост, како је пјевао о Христу, истакао је Владика.

Осврнувши се на тврдње појединих наших критичара да је Његош заобилазио Христа, Митрополит је казао да нијесу били у праву и у прилог томе навео да у Лучи он Христа прославља кроз различите називе, кроз различита указања на Његово дјело.

–Склон сам да помислим да је под символом Божије круне сакрио Друго лице Свете Тројице – Логоса Божијег, Христа. Свакако када говори о могућем слову Божијем то се може односити на Христа, а када говори о свемоућем слову Створитеља сигурно се то односи на Христа, али га не назива само тако, него га назива и свемилосним словом Створитеља када назначује искупљење палог човјека. Не треба заборавити да Његош у Горском вијенцу један добар дио посвећује рођењу Христовоме, празнику Рођења, кога он слави и о коме говори. Наравно, кроз прославу Божића он велича Христа, а свакако и у монолозима игумана Стефана и на другим мјестима помиње се Христос. Тако да би се тај закључак наших критичара, међу њима је интересантно и Свети Владика Николај, просто то му је промакло, морао поправити.

Када Његош говори о величини Божијој и о Његовој творачкој сили, он то гледа као простирање свјетлости на рачун таме, успостављања поретка, ширења космоса на рачун хаоса.

–А тај уређени свијет и уређени простор, он назива небом свештенијем и та његова свјетлост има личне особине и ту наравно да има много сличности између Његоша и Светога Григорија Паламе. Односно боље да кажемо, да је Његош ту у потпуности на трагу и у предању православне теологије, православног искуства. Његова свјетлост и тај огањ Божији пламти огњем свештене љубави. Па како може имати неко љубав ако није то личност и одакле љубав осим од извора љубави од самога Бога? То није нека безлична свјетлост, него Божија нестворена свјетлост која је некако у центру пажње православне теологије.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је у наставку казао да је немогуће одвојити Његошево дјело од његове капеле на Ловћену.

–Односно, не можемо одвојити Његоша од Цркве и његову поезију, као што се добродјетељ у храм освештава, тако и његова поезија блиста кроз православну духовност, кроз православну црквеност, кроз онај храм који је он Богу посветио. Он који је пјевао о космичкој литургији понајљепше у нашем роду, а сигурно као ријетко ко међу највећим пјесницима, који је пјевао и о православној духовности, искуства Божанска, искуства из Луче микрокозма и осталих његових религиозних пјесама уградио је у Горски вијенац који је зато називан, правилно, народном Библијом.

Његош је на приступачан начин кроз Горски вијенац саопштавао истине православне вјере своме народу, док су Лучу микрокозма могли читати само они који имајју мало веће образовање, тако да су, примјетио је Владика, Горски вијенац учили и знали напамет и људи који нијесу били писмени и тако је Његош ушао у душу свога народа.

Истичући да се свачији тестамент мора поштовати, а нарочито Његошев тестамент, његово завјештање да се сахрани у храму, Владика је казао да он има посебан значај због тога што у храму треба да се служи Света служба Божија, што је свети храм непрестано под дејством Божије милости у коме он прати и слуша небеску Литургију. Његошу је било важно и да свештенство и његови наследници долазе на његов гроб и врше не само њему помене, него и да служе Свету литургију.

–Његова црква је била освећена црква, дом Божији у коме се сваке године служила и Света литургија. Наши ранији преци су учнили све да послије тешког оштећења од аустроугарског окупатора 1916. године, да се она достојно обнови и да опет заблиста на Ловћену и да украси и Ловћен и Црну Гору, а ето претходно покољење, нажалост, учинило је у једном свом посрнућу овај тешки гријех. Дакле, када читамо Горски вијенац и Лучу микрокозма треба да се споменемо и Његошевог тестамента, а он свој тестамент почиње такође са прославом Божије свјетлости и милости: Слава Тебје показавшему нам свјет, слава Ономе који је на њему показао толику милост и који је његове дарове просвијетлио те му је дао ту снагу духа да напише Горски вијенац и да духовно обликује не само Црну Гору, него и цио српски народ са својом небоземном поезијом, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У оквиру Свечане академије стихове су казивали глумци: Предраг Вукојевић, Нела Терзић, Јован Дабовић и редитељ Горан Бјелановић.

Програм Његошевих вечери поезије настављен је данас, 23. децембра, округлим столом на тему “Извори Његошевог пјесништва – покољења дјела суде “ у манастиру Подмаине.

О овој теми говоре: Митрополит Јоаникије, отац Рафаило (игуман манастира Подмаине), проф. др Микоња Кнежевић, академик Синиша Јелушић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Борис Брајовић, проф. др Јелица Стојановић, др Будимир Алексић, др Миодраг Чизмовић, мр Вишња Косовић, Гојко Божовић и Милутин Мићовић.

Програм 11. Међународних Његошевих вечери поезије наставља се и вечерас у 19 часова на Академији знања представљањем књиге Стефана Митрова Љубише „Коментарисано издање Горског вијенца“ коју је приредио проф. др Радмило Маројевић, у издаваштву Народне библиотеке Будве, београдског Штампара Макарија и подгоричког Ободског слова, као и програмом под називом „Пјесници у част Његошеву“ који ће услиједити након представљања књиге, а у оквиру којег ће наступити пјесникиње: Милица Бакрач, Вишња Косовић и Саава Радулович.

Ова међународна манифестација од 22. до 24. децембра одржава се у Организацији НВО “Његошеве вечери поезије” и ЈУ “Народна библиотека Будве”.

извор: митрополија