Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ЧИЈИ СУ ПОЗНАТИ ИЗВОРИ НАДОМАК ГУСИЊА: Али паша ратовао против Црногораца, борио се да Плав и Гусиње не припадну Црној Гори!

на слици: Али паша први са лијева сједи, слика приказује чланове Призренске лиге

Читам како нема пара за уређење Али-пашиних извора надомак Гусиња. Раније су се ти извори звали и Савини извори по Светом Сави, али то су сви заборавили. А ко је био Али паша и по чему је то задужио Црну Гору и Гусиње да се по њему зове једна од најљепших природних домаћих атракција? По његовој биографији не би се рекло да Црна Гора има пуно разлога да слави Али-пашу, напротив, јер с борио против присаједињења Гусиња Црној Гори и имао је више борби против црногоске војске. Па коме ми то заправо уређујемо које извире и о којим то јунацима из Гусиња говоримо и славимо их када су они читав живот ратовали против Црногораца? Да се нешто назове по припадницима ЈВуО у Црној Гори нема шанси, али Али пашини извори могу да буду и даље пашини иако је његов живот био стална борба против Црне Горе и Црногораца!

Али-паша Гусињски је рођен 1828. године у Гусињу под именом Али-бег Шабанагић. Он је био син јединац (није имао ни браће ни сестара) Хасан-бега Шабанагића који је био син Ђул-бег Шабанагића [1] који води порекло од Вали-бега, који је у Гусиње дошао из околине Скадра, када му је крајем 16. века поверено управљање Плавом и Гусињем [2]. Али-бег је завршио високу војну школу у Истанбулу, након чега се вратио у завичај.

Каријера

Око 1852. године, Али-бег је добио звање кајмакама. На брду Превији код Андријевице, фебруара 1854. године, сукобио се са црногорским устаницима које је предводио пиперски сердар Јоле Пилетић. Године 1855, у присуству Ћехаја-паше из Скадра, Али-бег је са представницима Васојевића, потписао договор о ненападању. Због тога што су црногорски устаници имали одређених успеха у борби против османских феудалаца Скадарски везир под чијом су се управом тада налазили Плав и Гусиње је 1862. године формирао тзв. „Лимски корпус“, војну јединицу чији је задатак био да угуши устанак у долини Лима.[3] Ова јединица је била највећим делом састављена од башибозука доведеног из околине Скадра, Косова, Метохије, Рожаја, Новог Пазара и Бијелог Поља.[3]

У борбама које су се на Превији и у Полимљу одвијале између 16. и 18. априла 1862. године су устаници поразили башибозук и два табора редовне војске под командом Али-бега Гусињског. Али-бег није организовао нити учествовао ни у једној борби са устаницима већ су то радили или школовани османски официри или башибозук а Али-бег и башибозук под његовом командом су лично учествовали само у спаљивању и пљачкању села насељених Србима.[3]

Одлуке Берлинског конгреса 1878. године, по којима су Плав и Гусиње припали Црној Гори, биле су неприхватљиве за Али-бега Шабанагића и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Новшићи, између Мурино и Плава, децембра 1879. године, а други пут 8. јануара 1880. године, у Мурини, сјеверно од Новшића. Био је један од оснивача и члан централног комитета Призренске лиге.[4] Али-бег је успео да у оба боја победи Црногорце и не дозволи освајање Гусињске казе за дуже време. У знак захвалности за успех у бици на Мурини, султан је Али-бегу доделио чин мир-мирана. Наредне године, Али-бег је именован за санџак-бега новоформираног Пећког санџака, а на његово место је постављен Бећир Сидки-бег. Од тада је познатији под именом Али-паша Гусињски.

Restoran Vodenica na Alipašinim izvorima
Али пашини извори, некада Савини извори

Смрт

Али-паша Гусињски је 1888. године убијен на улазу у Руговску клисуру, у близини Пећке патријаршије. Убиство је извршио плаћеник, Махмуд Рамин Руговац. Али-пашино убиство се доводи у везу с његовим активностима везаним за Босну и Херцеговину и везама које је у том циљу био успоставио са Васом Пелагићем. Постоје и тврдње да је убиство финансирао Зејнил-бег из Ђаковице, који је познатији под надимком Хаџи Зека[тражи се извор] један од вођа Призренске лиге и касније оснивач Пећке лиге јер се, за разлику од Али-паше Гусињског, залагао да Плав и Гусиње буду део Велике Албаније.

Сахрањен је на мезарју поред најстарије џамије у Пећи, Бајракли џамије која је саграђена 1471. године. На истом мезарју је сахрањен и Хаџи Зека.

Контроверзе

И у случају Али-паше Гусињског, као и у случају великог броја историјских личности на Балкану, постоје контроверзне тврдње по питању његове националне припадности, односно да он није Албанац већ Бошњак или Турчин чак и тврдње да је пореклом Илир. Професор Др Каплан Буровић је доказао да је Али-паша Гусињски, Србин, презимена Шабановић, како се потписивао на писмима. Поред националне припадности контроверзе се односе и на оцене његову историјску улогу. Постоје оцене да је он османлијски зулумћар [5], а са друге стране постоје и оцене да је он борац против црногорске окупације Плава и Гусиња [6].

Упркос оценама у којима се Али-паша сматра османлијским зулумћаром Гусињским изворима је промењено име у Али-пашине изворе у част Али-паше Гусињског. Али-паша је опеван и у народним песмама као што је на пример севдалинка Књигу пишу гусињске ђевојке.

  1.  „Али-паша Шабанагић (Гусињски)”. Веб портал Санџаклије смо ми. Архивирано из оригинала 22. 07. 2010. г. Приступљено 23. август. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ Професор Ризах Груда. „Нешто из историје Плава и Гусиња (Географија Косовског вилајета, Истанбул 1852, Рифат Баша и Салих Акај)”. Интернет сајт Плав. нет. Архивирано из оригинала 12. 06. 2010. г. Приступљено 23. 8. 2010.
  3. Врати се на:а б в Бранко Оташевић. „Положај и судбина српског народа у Плавској жупи, Страдање становништва до 1912.”. Интернет сајт дневних новина ДАН. Приступљено 23. 8. 2010.
  4. ^ Maletić & Berisha 1973, стр. 157.
  5. ^ Dragan Mraović, bivši generalni konzul SRJ u Bariju (29. 1. 2010). „Gusinje: Ali-paša ili kralj Nikola?!”. Вести онлајн. Приступљено 23. 8. 2010.
  6. ^ Метјахић, Авдо (24. 1. 2010). „Није јунак онај који удара него је јунак онај који издржи”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2010. г. Приступљено 23. 8. 2010.
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

НАКОН ВАШИНГТОНА: Четнички филм “Хероји Халијарда” вечерас се приказује у Москви!

МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ СЛУЖИО ПОМЕН ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА: Срби страдали у логорима су свете жртве!

“ПОБЈЕДА” У ДПС СЈАЈУ: Претпосљедни дани бившег режима или од Мила преко Кенане до Хутера!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

JEVTO-ERAKOVIC-1000x555

ЈЕВТО ПУЦА ИЗ СВИХ ХАУБИЦА И ЗОВЕ БРИСЕЛ: Андрија и Милан на вјежби са бојевом муницијом, НАТО да интервенише!

ко2

КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКИХ НАЦИОНАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ПОДГОРИЦИ: Подршка Србији и Српској за очување јединства српскога народа!

Milos-Nikolic-DPS

ШТО ГА БРАНИ, КАДА ГА НЕ ОДБРАНИ, МИЛОШ НИКОЛИЋ КУКА: Свете нам се, прогоне, а ми невини, наше пријаве нико не зарезује!

Скадар - древна тврђава Розафа

ЗАПИС, ТИХОМИР БУРЗАНОВИЋ: Скадар – вјечни српски град!

иван1

ИВАН ВУКОВИЋ У ЕКСТАЗИ: Сања Путина, Вучића и Мандића!