Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Ко ово више уопште помиње: СРПСКИ СОКОЛИ НА ЦЕТИЊУ (2)!

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе 6. марта 1927. у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. О предлогу за оснивање жупе Његош повела се дужа дебата. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. (8) На Цетињу жупа је одржала свој први јавни час 10. јуна 1928. са 670 вежбача. (9)  У Управи  Цетињског соколског друштва 1934. били су :  Старешина др. Владимир Пилетић,  заменик старешине Душан Велимировић, секретар Никола Томановић, благајник Милоња Делетић, начелник Коста Лигутић, заменици  Радован Ивановић, Блажо Бановић, начелница Светлана Шевчик,  заменица  Јелена Мартиновић, просветар Никола Дориамедов, статистичар Трипко Вујичић,  барјактар Матан Калуђеровић,  Референт за соколске чете Александар Миловић, лекар др. Владимир Герасимовић, економ Милан Иванчевић. Чланови управе били су : Др. Радослав Милетић, Вуко Томановић, Ристо Гордић, Марко Вујовић, Митар Лазовић, Михаило  Рајнвајн, др. Милорад Шошкић, Михаило Мартиновић, Мирко  Радојичић, Љубо Кнежевић, Иван Гњатовић и Ћетко Дедић. Заменици били су : Михајло Бајић, Милисав Добричанин, Филип Мартиновић, Ђуро Вукмировић, Ђорђе Мркобрад, Бошко Јакшић, Петар Мартиновић, Јово Ђуровић, Петар Ускоковић, Ризо Јахић, Душан Ђурковић и Нико Чаловић. Ревизори су били : Душан Пајевић, Нико Бокан и Милутин Ивановић. Заменици су били : Радован Мијушковић и Ђуро Спасић. У Суду Части били су : Милан Буј, Ђорђе Малишић, Никола Зубер, Никола Кнежевић и Шћепан Шћепановић. Заменици су били : Гавро Цемовић, др. Милан Гвозденовић и Милан Поповић. (10)

Први  просветни течај жупе Цетиње приређен је у новембру 1933. По мишљењу сокола био је успешан и  на иницијативу председника Просветног одбора Михаила Рајнвајна жупа је одлучила  да одржи други  просветни течај и позвала учитеље и учитељице из свих друштава и чета са територије жупе да се пријаве. Течај се разликовао од првог зато што је број учесника био два пута већи, и што су предавачи обухватили целокупно соколско градиво, потребно за друштвеног и четног просветара. На течају учествовало је 35 учитеља и учитељице са територије жупе а 6 са територије жупе Мостар. Други просветни течај жупе Цетиње приређен је од 26 до 31 децембра 1933. Течај је отворио Рајнвајн и истакао значај и улогу Соколства у државном и народном животу. Учитељи су  били смештени  у касарни 38 пешадијског пука „Његошевог”, а учитељице у интернату Учитељске школе. Течајци су се хранили у мензи Задружног дома. За време  јутарњих и вечерњих вежби одржавани су говори пред врстом и то :  „У добровољној дисциплини је снага Соколства”, „За соколски рад не тражимо ни хвале ни славе”, „Зашто сам Соко”, „Улога народног учитеља у Соколу”, „ Соколско братство” и  „Да ли је  Соколство покрет или организација”. По жељи течајаца Никола Дориамедов одржао је предавање „Савремена криза и улога учитеља на селу”. После течаја жупа је предила течајцима соколско село. Течајце је поздравио др. Пилетић, а одговорио је Душан Живановић-Јадрански. Течајци су разгледали град и његове знаменитости. Био је излет преко Подгорице, Спужа и Данилова-Града за Никшић, где су имали Ванредну учитељску скупштину. На скупштини је Рајнвајн, у својству изасланика бана, одржао предавање „Учитељ као соколски радник” пред преко стотине учитеља и толиког броја професора, адвоката, судија , … који су били присутни на скупштини. (11)

За друштвене и четне просветаре жупе Цетиње приређен је петодневни IV просветни течај од 30 марта до 3 априла 1934. За течај пријавило се 40 браће и 3 сестре. Захваљујући заузимању Жупског просветног одбора сви течајци добили су бесплатан стан у касарни 38 пешадијског пука „Његошевог”. Сестре су биле смештене у приватном стану. Храну си добили по јевтиној цени у Хигијенском заводу. Рад је почињао са јутарњим вежбама у соколани. После вежбе течајци су ишли у дворану учитељске школе, где су слушали предавања из историје соколства, идеологије, организације, еугенике и технике. Предавали су : Михаило Рајнвајн, жупски просветар, Основи соколске идеологије, Соколска штедња, Социјално старање у Соколству, Учитељ као соколски радник; Милутин Ивановић,  жупски тајник, Тиршево соколство и његове основне мисли, Администрација; Крсто Грујичић, тајник Жупског просветног одбора, Историја Соколства, Просветне школе и течајеви, Васпитање деце и нараштаја; Александар Миловић, жупски статистичар, Соколска организација, Просветна статистика; Никола Дориамедов, известилац за соколску штампу, Соколска штампа и њена пропаганда; Трифун Карабаш, члан ЖПО и књижничар жупе, Соколство и народно просвећивање; Душан Велимировић, заменик председника ЖПО, Задаци просветара; др. Милорад Шошкић, директор учитељске школе, Говорништво; Јово Ђуровић,  жупски благајник, Књиговоћство и благајна; Шћепан Милић,  жупски новинар, Соколски великани, Соко у служби домовине; др. Милан Гвозденовић, Соколство и трезвеност; др. Анте Марчић, судски мајор,  Соколство и војска; Коста Лигутић, начелник Соколског друштва Цетиње, Соколски систем и јутарње и вечерње вежбе и Ћетко Дедић, референт за соколске чете, Соколство и село, Дебатне вечери; Сваки радни дан завршавао се дебатним вечерима. На вечерима расправљало се о темама „Соколство тражи одушевљене борце”, „У мисли домовина, у срцу одважност, у мишици снага”, „Шта имамо да учинимо да соколизирамо наше село и да живот нашег сељака подигнемо на већи културни ниво” и „Соколство је једини пут к Словенству”. Четвртог дана одржан је збор друштвених просветара, на коме се повела дискусија о годишњем извештају и утврдиле смернице рада за идућу годину. Извештај о просветном раду  ЖПО био је примљен. Петог дана течаја течајци су посетили Ријеку Црнојевића, Вирпазар, Бар, Петровац, Свети Стефан и Будву. Течајци су на  Ријеци Црнојевића разгледали дворац краља Николе. У Бару течајци су разгледали развалине стародневног града, узорно пољско добро „Топлица”, где је била смештена Пољопривредна школа и уљану браће Марић. После разгледања Бара и околине спремљен је за течајце ручак  од стране соколског друштва Бар. Просветар жупе Цетиње Рајнвајн поздравио је барске соколе  и истакао значај њиховог соколског рада. Редакциони одбор Соколске омладине Соколског друштва Цетиње издавао је Зидне соколске новине. У њима су се у сажетом облику доносили чланци о општесоколским питањима, о питањима  жупе и друштава, белешке и упозорења. Новине су биле  откуцане на машини и умножене.(12) Соколско друштво Цетиње развило је 20 маја 1934. шест застава својих чета. И то у : Бајицама, Буроњина, Љуботињу, Ријеци Црнојевића, Ћеклићима и Штитарима. (13)

  Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. Жупа је тиме хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомена на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво „Његош” као и друштво „Књегиње Зорке”, … . Збор је био на Ивановим Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош”. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу”, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор. Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја. (14) Соколско друштво Цетиње приредило је Масарикову прославу 8. марта 1936. О животу и раду Масарика говорио је професор Симеун Никчевић, који је изложио Масарикове напоре за стварање чехословачке државе и његове везе са јужним словенима. На крају је говорио о Масарику као соколу. После предавања приказан је филм „Састанак Краља Александра и Краља Бориса у Београду“, и слике из чехословачког соколства и спорта. На крају приказан је филм : Борба против туберкулозе”. (15) У свечаној сали Градске општине на Цетињу одржана је 26 фебруара 1937. конференција на којој су присуствовали поред управе жупе и друштава, представници свих витешких и културно-просветних организација. Били су присутни и помоћник команданта дивизије ђенерал Миљенко Варјачић и председник Градског поглаварства Јефто Спасић. Старешина жупе истакао је да ће 13 и 14 марта 1937. бити одржан на Цетињу дводневни састанак представника соколских жупа Сарајево, Сплит, Мостар и Цетиње, а позване су и жупе Крагујевац, Ниш и Ужице. Том приликом биле су велике соколске манифестације. У мају требао је да се одржи на Цетињу жупски слет и развијање заставе.  Старешина Милошевић апеловао је на присутне да преко својих организација пруже жупи помоћ и сарађују да би што успешније било извођење свечаности. Сви делегати, а нарочито ђенерал Варјачић и председник Градског поглаварства Јефто Спасић обећали су своју помоћ. Одмах је био организован слетски одбор, подељен на секције. У Секције су ушли представници свих позваних месних организација, који су били саставни део са  управом жупе и друштава. (16)

(наставиће се)

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

РТВ СРПСКЕ О СТАВУ ВЛАДЕ ЦГ О РЕЗОЛУЦИЈИ О СРЕБРЕНИЦИ: Гласаће како ТАТА (НАТО) каже!

ЊУЈОРК: У УН чула се истина о страдању Срба у БИХ, присуствовали представници 40 земаља!

РАДОВАН КАЛАБИЋ: „Музеј страве и ужаса” као опомена!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

јеленаперовиц

ЈЕЛЕНА ПЕРОВИЋ, ЖЕНСКИ МИЛО: СДТ ми се свети!

novosti12

ХРВАТСКА ДЕМОКРАТИЈА: Хтјели би да гасе српске “Новости”!

мурина0

ПРИЈЕ 25 ГОДИНА: НАТО у Мурину убио троје дјеце, данас обиљежавање злочина!

momo-joksimovic1 (1)

МОМО ЈОКСИМОВИЋ, ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА: Обновили смо кривичну пријаву притив Вујице Лазовића, надамо се да је Нововић неће одбацити!

анзак66

ДАН АНЗАКА У АУСТРАЛИЈИ, У ПАРАДИ ПОТОМЦИ ЧЕТНИКА: ИСТИНА О ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ МОРА ИЗАЋИ НА ВИДЈЕЛО!