Ново истраживање Нове Српске политичке мисли, које је урађено за потребе РТ Балкан, показало је да је Црна Гора држава у којој већина грађана прича језиком који није службени. Наиме, према подацима, 51, 6 одсто грађана Црне Горе говори српким језиком. То је знатно више у односу на податке са последњег црногорског потписа, по којима је српским језиком причало 43 процента становништва.

Званичним, службеним језик, односно црногорским, служи се само трећина становништва, 33 одсто (у односу на некадашњих 37 одсто), док се бошњачки и албански говори 6,3 односно 4,3 одсто становништва.

-У оквиру сваког истраживања, рутински се на крају, учесници питају и за демографске податке, између осталог образовање, па и националну и вјерску припадност. Али, у Црној Гори та елементарна и рутинска демографска питања су већ дуже вријеме тема за себе, атрактивна и контроверзна политичка и државна питања. Немамо никакву намјеру да прејудицирамо резултате пописа, нити да их оспоравамо, појаснио је за РТ Балкан координатор истраживања, Ђорђе Вукадиновић.

Он је, такође, навео и да, упркос томе што се попис спроводи на потпуно другачији начин него њихове анкете, не очекује одступања већа од два одсто.

Судећи по овим подацима, Црна Гора се, изгледа, полако присјећа свог поријекла – у односу на попис из 2011. године када је Срба у земљи било једва 29 одстоа, а истраживање их је детектовало знатно више – 35, 6 одсто.

Како се даље прецизира, Црногорци су релативна већина са 42,7 одсто. Бошњака је 12 одсто, Албанаца 4,5, Хрвата 0,9 одсто док се као припадници осталих националних група изјаснило 0,8 одсто испитаних. Своју националност анкетарима није жељело да саопшти око 3,5 одсто учесника истраживања.

-Наталитет је и код једних и код других подједнак, јер су то исти људи, често припадници истих породица, најближи сродници… Једино објајшење је да нису смјели да се изјашњавају током претходног пописа, а да сада смију. То, дакле, показује слободнију политичку и међунационалну климу него у последњих 30-ак година, иако не кажем да ће тако бити и на попису, изјавио је Вукадиновић.

За њега је индикативно питање језика, које је у Црној Гори постало „нажалост нека врста политичког и идеолошког лакмуса“.

–Дио људи кажу да су Црногорци јер ту живе, али говоре српски језик. Њих је око 16 одсто, што говори о једном етничко-језичком инжењерингу и компромису који неки испитаници праве. То је једна врста реакције на притисак да се изјасне као чисти Срби или Црногорцима, јер велики број грађана сматра да је то исто, па осјећају нелагоду када им се тражи да се одреде у једном или другом правцу. То је једна врста идентитетског двојства. Све нам то говори да је концепт агресивног црногорчења, које је себе разумијевало као антисрпствој сломљен и пропао прво на литијама, а онда и на изборима, истиче Вукадиновић.

Ово истраживање обухватило је и питање Цркве. Тако „Конгрегација“, коју је до јуче предводио анатемисани распоп Мираш Дедеић, има свега 10,5 одсто грађана Црне Горе.

Готово двије трећине грађана издржало је покушаје прогона, и и даље су припадници Српске православне цркве, односно канонске Митрополије црногорско-приморске. Ислам исповиједа 16,3 одсто становништва, католика 1,5 одсто, док се број атеиста, у односу на попис из 2011. године готово удвостручио, па их је данас 3,3 одсто насупрот некадашњих 1,7 одсто.

Институција према којој грађани Црне Горе имају најпозитивнији став је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве. Веома позитиван став према њој, дакле, осјећа 48 одсто становништва, док 12,5 одсто њих има нешто „блажи“ позитиван став.

Црногорци цркви верују више него држави – јер када су у задатак добили да оцјенама од један до пет оцијене Митрополита Јоаникија, предсједника Црне Горе Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића, митрополит је добио оцену „врлодобар“ – 4,01. Милатовић је оцијењен са 3,62, док је Спајић почашћен са 3,18.

На крају, али не и мање важно, чак 60 одсто грађана Црне Горе подржава иницијативу Светопочившег митрополита Амфилохија да се Његошева капела врати на врх Ловћена. Против ове идеје је троструко мање грађана, њих 20 одсто.