Суада Зороњћ је осланица у Скупштини Црне Горе и потпредсједница ГП УРА. У фокус медијске пажње у Црној Гори и Босни и Херцеговини је доспјела у тренутку када је гласала за измјену спорног Закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори, али и у вези Резолуције о геноциду Сребреници коју је предложила Бошњачка странка, након чега је наступила медијска сатанизација којом је Зороњић проглашена за издајицу властитог народа, дио “великосрпске агенде” и шта већ не.
Поштована Суада, само што сте ступили на политичку сцену, а већ сте се обрели у бури балканских политичких лицемјерстава, а која бије са свих страна. Недовољно информисани Вас оптужују да сте, као Бошњакиња издали свој народ, јер нисте подржали иницијативу за доношење Резолуције о Сребреници. Вјероватно се ишло на то да су људи површно обавјештени, те да се тако лакше врши притисак на Вас, шта је, уствари, истина?
Медијска хајка усмјерена према мени још увијек траје. Очигледно је да они који пласирају неистине раде то организовано и системски, нарушавајући на тај начин нормалан процес тока информација. Циљ оних који шире дезинформације је да представе посланике актуелне власти, а нарочито посланике ГП УРА-е као противнике, односно негаторе резолуције, мислећи притом да ће и сви посланици УРА-е гласати против.
Тиме се јасно доказује њихова унапријед смишљена намјера да мене, као припадницу бошњачког народа представе као негатора геноцида. Преко плаћених медија који од очигледне истине праве, и народу пласирају лажи, покренули су медијску харангу, лажно ме оптужујући код бошњачког народа и ван Црне Горе.
Увијек сам показивала солидарност са жртвама геноцида у Сребреници. Понуђена декларација Бошњачке странке (БС) је једнострана, јер није ставила у фокус улогу диктатора Мила Ђукановића у геноциду у Сребреници, с обзиром на то да је био члан Државног савјета одбране СР Југославије 1995.
А шта се заправо догодило?
Представници БС су поднијели приједлог за усвајање резолуције против геноцида у Сребреници. Међутим, они су свјесно избјегли да гласају за Резолуцију и да образложе своје амандмане. БС је дуго у коалицији са ДПС-ом, традиционалним партнерима, и годинама су имали апсолутну власт. Да су имали капацитета и слуха, имали су и довољно времена да се изборе и усвоје Закон о резолуцији геноцида. Црна Гора је 2009. године усвојила Декларацију о стравичном злочину, што није идентично са пресудама међународних судова, али и Декларацијом коју је усвојила међународна заједница, јер је у питању геноцид.
Декларација Европског парламента, која је усвојена 15. јануара 2009. године, осуђује најстрожије геноцид који се десио у Сребреници. Дакле, ријеч је о геноциду и ту нема дилеме.
Међународни институт ИФИМЕС упозорио је да политичари на западном Балкану не би требало да злоупотријебе донесену резолуцију о геноциду у Сребреници за придобијање политичких поена. Плашим се да имамо управо такав сценарио, гдје су политичари БС, који у овом случају манипулишу жртвама геноцида, предложили резолуцију о геноциду за коју нису хтјели да гласају.
Да су хтјели да гласају ЗА, са својим дугогодишњим коалиционим партнерима ова резолуција би уз пресудне гласове УРА-е била усвојена 28.12.2020. Надам се да ће грађани добро знати да препознају флоскуле представника БС у Скупштини Црне Горе, да увиде шта је истина, а шта су лажи, као и да питају представнике Бошњачке странке гдје су били док је Скупштина била у току, зашто су избјегли да гласају за Резолуцију и зашто лажно одговорност пребацују на другога. Представници БС су свјесно избјегли гласање о Резолуцији, пошто нису били сигурни у своје коалиционе партнере.
Дакле, оптужују вас не за оно што сте урадили, већ за оно што, заправо, нисте урадили?
Ја сам гласала ЗА, као и моја колегиница из УРА-е Божена Јелушић, што је тачно и лако доказиво, јер постоје снимци са засједања Скупштине Црне Горе од 28.12.2020. Не знам шта је ту нејасно и не разумијем новинаре попут Сенада Хаџифејзића, (Фаце ТВ), ,,медијског мага” који од очигледне истине конструише и објављује лажи, ангажује чак и своје гостујуће трећеразредне аналитичаре у емисији да коментаришу спинове и потврђују његове неистине. Такве медијске куће, квазианалитичари, плаћени новинари, објављеним лажима наносе штету највише бошњачком народу, манипулишући жртвама геноцида у Сребреници, наносећи им огромну штету, немир у души, враћају им мисле на тешке ратне дане, оживљавају им болне ратне ране, тјерају их да испољавају људске мане и хушкање на гријех и освету.
Као недужна у овој причи, моја породица и ја смо добили више десетина порука пријетњи, у којима су ми људи жељели Сребреницу у кући, Божју казну, проклетство, страдање, црне дане, псовке, да нестанемо и друго. Ко ће исправити ту грешку? Ко ће бошњачком народу вратити мир, ко ће се стидјети својих поступака?
Иако је истина на мојој страни, такве ријечи које долазе од мог бошњчког народа много боле, али, објективно не могу замјерити, и ја ћу им халалити, јер су лажно информисани. Гријех није њихов, већ новинара који су им пренијели лажне вијести. Дакле, све зло бошњачком народу нанијели су квазиновинари и најгледаније медијске куће. Правни тим УРА-е и ја лично ћемо се позабавити са таквим новинарима и таквим медијским кућама и њихова злодјела ће добити правни епилог. Једина истина је да су представници БС и њихови коалициони партнети били присутни у Скупштини, са два гласа посланика УРА-е имали би већину и Резолуција би била изгласана. Међутим, представници БС су, умјесто да се боре за интересе свог народа, изабрали да се боре за интересе ДПС-а. Наглашавам, Бошњачка странка није гласала за резолуцију о Сребреници и то је једина истина.
Такођер Вас се оптужује да сте подржали да “окупаторска СПЦ” и даље држи “црногоске храмове”, међутим у измјенама Закона о слободи вјероисповијести нема ничега сличног, чак се повело рачуна да права Исламске заједнице буду још боље дефинисана, ако се не варам?
Као представник грађанске партије која има за циљ да се бори за интересе свих грађана без обзира на националну и вјерску припадност, залагала сам се за то да све вјерске заједнице у Црној Гори буду у истој равни и имају исти правни субјективитет. Прије годину дана, изглашавање тог Закона је пола грађана Црне Горе извело на улице, који су притом изразили незадовољство због неуставности и дискриминације истог Закона. Закон је изазвао велику позорност грађана и читава 2020. година је била обиљежена литијама.
Након 30. августа и демократске смјене власти, као једна од тачака Споразума који су потписали лидери побједничке већине, г-дин Здавко Кривокапић, г-дин Алекса Бечић и г-дин Дритан Абазовић, била је и измјена Закона о слободи вјероисповјести. Дакле, ми смо остали досљедни у ставу да Закон треба да се усвоји са измјенама, да је неопходно усвојити Закон, али да се бришу спорни чланови Закона од 61-64.
Ја сам лично захтијевала и била изричита у том ставу, да све вјерске заједнице буду у истој равни и да су дужне да дјелују у оквиру јединственог правног поретка Црне Горе. Бивши режим је све ове године ЦПЦ третирао као НВО, а за све вријеме њихове владавине нису успјели да региструју СПЦ. Што се тиче Исламске заједнице, измјене попут вакуфа уносе повјерење, јер постојећим Законом омогућава се брзо и ефикасно преношење вакуфске имовине на јавни сектор. Тим Законом је унапријеђен положај Исламске заједнице, чиме је она доведена у равноправан положај са осталим вјерским заједницама у Црној Гори.
Како би били сагласни са измјенама Закона, посланици ГП УРА су поднијели амандмане, кроз које смо тражили корекцију нама спорних чланова. Тиме смо обавезали све вјерске заједнице на поштовање закона, суверенитета и територијалног интегритета, али и дјеловања у оквиру јединственог правног поретка Црне Горе и евидентирање. Други амандман се односио на контролу законитости намјенског трошења средстава вјерске заједнице из државног буџета и буџета локалне самоуправе, коју врше надлежни органи, у складу са законом. Амандмани су прихваћени и за такав Закон, као либералан, смо и гласали. Измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповјести све вјерске заједнице се стављају у исти поожај, бришу се дискриминаторски чланови и примјењује европска пракса.
Шта је стварна мотивација људи који Вас оптужују? Шта желе да постигну? Шта је позадина свега?
Бивша власт, а садашња опозиција, након 30 година владавине веома тешко прихвата прелазак у опозиционе клупе и покушава да опструира како рад Скупштине, тако и рад свих државних институција, користећи усвајање Закона о слободи вјероисповјести као изговор. Свјесни покушај опструирања рада Скупштине Црне Горе води ка неусвајању битних закона који су били на дневном реду, да би тиме спријечили и усвајање других важних закона, а нарочито Закона о поријеклу имовине, што покушавају по сваку цијену да избјегну. Усвајањем поменутих закона створила би се могућност откривања свих непочинстава, а тиме и правни основ за процесуирање свих оних, без изузетка, који су нанијели штету држави Црној Гори.
Да ли ће Ђукановић, заправо, постићи супротно и додатно отежати положај својој, сада опозиционој, странци?
Мишљења сам да су сви они свјесни пада Ђукановића. Утопљеник када тоне за сламку се хвата, тако и они. Зато је и привидно прихватио пораз, обећао мирну транзицију власти за јавност, али кохабитација није у потпуности могућа, јер опструкције се још увијек осјећају. На примјер, у одбијању да потпише усвојене законе, које је изгласала легитимна Скупштина Црне Горе.
Опозиција још увијек слуша раштимани звук, а вјероватно постоје разлози њиховог, наизглед јединственог дјеловања. Заједно су дјеловали и кад је вршена похара Црне Горе, заједно су доносили штетне одлуке за државу, заједно су распродали све што се могло продати, уништавали њене природне ресурсе, док су своје касе и џепове пунили.
Ђукановић се још није навикао на новонасталу ситуацију, на опозиционо дјеловање и начин вођења своје странке из ове позиције. Очигледно је да има проблема како у својој партији, тако и у опозицији, јер је изгубио све полуге моћи. Превасходно има велики проблем са одливом чланства, консолидацијом унутар партије, на шта и указују заказани ванредни конгрес партије, прекомпозиције унутар партије и најављене измјене. Ђукановић нема више моћ да уједини своје чланство, а камоли опозицију, јер није у могућности да им испуњава жеље, нарочито економске, као и остале бенефите које им је омогућавао из позиције власти, док је домовину задуживао.
