На данашњи дан, 21. новембра 1869. године рођен је српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у XX вијеку.
Током Другог свјетског рата био је предсједник југословенске емигрантске владе у Лондону, а послије рата комунистичке власти су га у одсуству осудиле на 20 година затвора. Слободан Јовановић је био предсједник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду, правник, историчар, књижевник.
Рођен је у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене. Од средине 1872. године његова породица живи у Београду. Студирао је права у Женеви, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је изучавање права наставио на Слободној школи политичких наука у Паризу. Слободан је упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској.Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. Послије побједе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбиром и Врховном командом у Скопље гдје борави неколико мјесеци. Послије Другог балканског рата изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први свјетски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. Послије албанске голготе професор Јовановић се нашао на острво Крф, гдје су биле смјештене српска војска, избјеглице, Народна скупштина, Влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времену тешком по српски народ.
Послије Првог свјетског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на Конференцији мира у Паризу 1919. године. Слободан Јовановић је изабран за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. У краљевску владу ушао је 27. марта 1941. године, као нестраначка личност. Био је потпредсједник Владе у избјеглиштву, а једно вријеме и њен предсједник па до краја свог живота живио је у Лондону.
Послије Другог свјетског рата суђено му је у одсуству и осуђен је на двадесет година робије и губитак грађанске части, такође и дјела му се нијесу штампала. Преминуо је у у својој деведесетој години, у Лондону. 2007. године. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном.
Извор: Митрополија
