‘-У времену када се Црна Гора суочава са озбиљним изазовима и када је власт показала да није дорасла оваквим проблемима и да је деценијама урушавала здравствени систем, ваља истаћи оне који су нам у овим тренуцима притекли у помоћ. Зато је важно захвалити се свима, од ЕУ, Турске, до наших традиционалних пријатеља Србије, Русије и Кине. Међутим, умјесто израза захвалности свима, предсједник Црне Горе се одлучио да се само захвали Турској и њеном предсједнику Ердогану. Може се претпоставити због чега му је Турска, која је пет вјекова Балкан држала под окупацијом, важнија од осталих, а није небитно да се подсјетимо на неке детаље из прошлости, примјећују из Нове српске демократије.

Они појашњавају да је 1997. године, када се наслућивало да Мило Ђукановић сигурним кораком иде путем издаје традиционалне Црне Горе, а посебно када је било јасно кога је одабрао за савезнике, народ му је, широм Црне Горе, скандирао ,,Мило Турчине”.

–Тиме су грађани врло прецизно показали шта мисле о његовој политици у односу на основне вриједности на којима је настала ова држава. Двадесет три године касније, ситуација је иста, само што се више Ђукановић, за разлику од те 1997. године, не крије и не љути на ова скандирања, него се поноси што је и рођачки повезан са Ердогановим народом. Срам га било! Битанга издајничка! Зашто није овако говорио и захваљивао се 1997. године. Зато, након свега, ми из Нове српске демократије данас поново можемо само да му поручимо: Мило Турчине! А он зна наставак, закључују из Нове.