Пише: Милисав Марковић

Царски Бор је био последњи остатак летњиковца Цара Душана. Обим стабла је био 4.6 метра и имао је висину од 23 метра. Дрво је посадио лично Цар Душан 1336. године. Налазио се у долини реке Неродимке, у порти цркве Светих Арханђела, на сеоском гробљу у самом селу Горње Неродимље, општина Урошевац, на Косову и Метохији. Неродимље је у историји Србског народа имало вишеструко значење. Овде, на петом километру од Урошевца, краљ Милутин је написао и донео Грачаничку повељу 1321. године. Овде је 1330. године написана и Дечанска хрисовуља. На брду изнад села у другој половини 13. века, саграђен је и велики и добро утврђени град у коме је столовао краљ Милутин који је ту, у Неродимљу и умро 1321. године. У овом за Србе знаменитом месту које је, после више векова остало без нашег народа, боравио је и краљ Стефан Дечански. У Неродимљу је 1371. умро Цар Урош, последњи Немањић.

Након уласка нато трупа на Косово и Метохију јуна 1999. године, шиптарске дивље хорде су одмах до темеља порушиле цркву Светих Арханђела, а бор Цара Душана стар 663 године су посекли и запалили. Том приликом тешко је оскрнављено и православно гробље које се налазило у самој порти. Данас на овом месту остаци цркве су слабо уочљиви. Затрпана је у потпуности шутом и осталим грађевинским материјалом, а такође ту се сада налази дивља депонија. Неке куће локалних Шиптара дозидаване су чак од материјала са порушене цркве. Од свега је остао само звоник кроз чије зидове избија растиње. Постоје сведочанства истих тих Шиптара, да се на велике празнике ноћу чују звона са Неродимљских светиња, и да их тиме опомињу на страшан злочин који су учинили.

На згаришту кришом остављају пешкире и упаљење свеће, неби ли тиме добили опрост за страшан грех који починише. Последњи Срби протерани су јула 1999. године. Богу хвала млади изданци од некада Царског Бора поново расту на истом месту где је скоро седам векова стајао тај горостас. Даће Бог да се и наш народ поново врати на Свету земљу и да Србски барјак поново завијори над Неродимљем.