Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Мода веганске исхране није ништа ново, али у последњих неколико година постаје последња реч савремености – веганство данас говори не само о томе да размишљате о здрављу, о себи, о планети земљи, о животињама, него, тако се испоставило, недвосмислено говори и о одређеном политичком ставу, што је сасвим у реду, под условом да не малтретирате своју околину својим личним изборима и својим уверењима.
Ми, у Србији, у крајњој линији, можемо да разумемо вегане – вегани, наиме, не једу никакву храну животињског порекла. Дакле, хране се исто као и ми у време поста.
Поврће, воће, житарице, семенке, мед. Када бисмо постили како нам налаже црквени календар, и све постове – били бисмо скоро вегани, што значи да бисмо више од 270 дана у години били без животињских протеина, што је веома добро и за тело, и за душу. Али, ово није прича о благодетима поста, него о веганманији, и парадоксима свих помодности, па и ове.
Наиме, у Великој Британији отворена је прва „Веганска касапница” на свету, и у року од једног сата, продали су све што су имали, а на листи чекања је већ неколико стотина гладних муштерија. Свака част довитљивим трговцима, али лудило лежи у жељи заклетог вегана да једе кобасицу.
Вегански касапин је најлуђа постмодернистичка измотанција која у себи има хумора, цинизма који очигледно купци не разумеју
Одакле долази та жеља?
Кобаја од спанаћа, виршла од маслачка, сланина од бундеве, шкембићи од кеља, плећка од роткве, сир од соје и кајмак од алги, чварци од коприве и бифтек од цвекле?!
Вегански касапин је најлуђа постмодернистичка измотанција која у себи има хумора, цинизма који очигледно купци не разумеју, али има и нечег откаченог, искреног и у суштини – људског.
Вегански касапин, и веганска касапница, као и сувовлакнасти производи за којима су полудели помодари на Острву, говори о непрежаљеној љубави тамошњих вегана према – месу.
Јер, онај ко истински одбија да једе месо, никада ни не помишља на пљескавицу. Зашто би биљке биле упаковане да изгледају као месо, ако је месо толико одвратно, нехумано, простачко и нездраво?
Што би рекли данас, ови који разумеју савремено тржиште – дизајн је много важан… Али, понекад, дизајн је савршени доказ савремених помодарских хипокризија.
Извор: Блог “То сам ја”
