Административни одбор је на предлог предсједника Милуна Зоговића из ДФ-а уврстио је у дневни ред и усвојио Предлог одлуке о разрјешењу предсједника Државне изборне комисије, Алексе Ивановића. У образложењу предлога предсједник Зоговић је истакао:

“Законом о Избору одборника и посланика уређује се организација, састав и надлежност органа за спровођење избора.

Органи за спровођење избора су бирачки одбори и изборне комисије. (Чл 7 Закона о избору одборника и посланика).

Органи за спровођење избора раде на основу закона. (Чл 17 став 1)

За свој рад органи за спровођење избора одговарају органу који их је именовао. (Чл 17 став 2)
Предсједника Државне изборне комисије именује Скупштина, на предлог радног тијела Скупштине надлежног за избор и именовања након претходно спроведеног јавног конкурса. (Чл 30 став 2)

У складу са Чл 17 став 2 да за свој рад органи за спроводјење избора одговарају органу који их је именовао те Чл 30 став 2 да Предсјеника Државне изборне комисије именује Скупштина на предлог радног тијела Скупштине надлежног за избор и именовања, неспорно произилази надлежност Административни одбора за покретање поступка разрешења.

Разлози за предлог одлуке о разрешењу.

Предсједник и чланови ДИК-а су дужни да примјењују Закон о избору одборника и посланика а не да буду уздржани или против његове примјене.
Државна изборна комисија се је одбила да, по уредном захтјеву Скупштине, Скупштини достави извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста на шта је обавезује Чл 32 став 13 закона. Након што је предсјеник ДИК-а примио допис о оставци посланика Државна изборна комисија је била дужна да изабере оног кандидата који је следећи према редоследу на посланичкој листи.

Одборнику, односно посланику престаје мандат прије истека времена на које је изабран : 1. Подношењем оставке (Чл 101. Став 1)

Ако одборнику односно посланику престане мандат из разлога утврђених у члану 101 овог закона мандат добија нови одборник, односно посланик на начин утврђен овим чланом.

Ако на изборној листи са које је одборник, односно посланик изабран преостане исти или већи број кандидата од броја одборника, односно посланика којима је престао мандат изабраће се онај кандидат који је следећи према редосљеду на изборној листи. (Члан 104 став 1 и 2)

Умјесто доследне примјене експлицитно јасних, наведених норми Закона о избору одборника и посланика предсједник и одређени чланови Државне изборне комисије су се опредијелили за отворено кршење закона и политичку опструкцију са крајњим циљем прекрајања изборне воље коју су грађани исказали на изборима 30. августа 2020. године а што је и предмет кривичне пријаве коју је против ових лица поднио 41 посалник Скупштине Црне Горе.

У одговору Скупштини умјесто попуне упражњеног посланичког мјеста предсједник ДИК-А господин Алекса Ивановић је обавијестио Скупштину да ДИК није у могућности да достави извјештај о попуни упражњеног посланичког мандата из разлога што предлог није добио потребну већину чланова Државне изборне комисије. Допис Број 925 од 28.12. 2020 године. Тиме је неспорна правна чињеница прегажена бруталном опструкцијом кроз кршење закона.

Таквим поступањем прегажен је и ЧЛ 83 став 2 Устава Црне Горе који прописује да Скупштина има 81 посланика јер се таквом ништавом одлука ДИК-а покушао број посланика свести на 80, на тај начин направити “правни вакум” и прекрајати изборна воља грађана. Чиме се крши и Чл 2 став 3 Устава који каже Не може се успоставити власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.

Уважавајући чињеницу да органи за спровођење избора за свој рад одговарају органу који их је именовао ЧЛ 17 став 2 Закона о избору одборника и посланика, а због грубе повреде Закона о избору одборника и посланика и Устава Црне Горе сматрам да су се стекли основани и оправдани услови да Административни одбор усвоји предлог одлуке о разрешењу предсједника ДИК-а господина Алексе Ивановића.”