Полицајац из Никшића Милоје Шћепановић, који је због усвајања Закона о слободи вјероисповјести након више од 20 година службе дао отказ и тако постао херој, каже  да није желио да пендреком растјерује народ коме припада. Речи једне девојке која је протестовала инспирисале су га да баци Милов пендрек.

Шћепановић је преко ноћи постао херој у читавом региону. Експресно је доспио и у народну пјесму, а у разговору за Спутњик он истиче да је одлуку донио у тренутку када је схватио да се полиција сукобљава са народом.

Такође наглашава да се није надао оволикој изненадној „слави“, али да му то није било ни на крај памети, те да је у питању његов лични чин.

–Радим у полицији 23 године радим и никада колеге нисам оставио приликом интервенције. С обзиром да је Влада силом на срамоту донијела закон о одузимању имовине цркви, док се са друге стране нашао вјерујући народ којем и ја припадам — ја то нисам могао да гледам и то је то. Да ја не бих остављао колеге на послу, ја сам одлучио да ћу да се повучем и да идем кући, каже Шћепановић.

Он додаје да је одлуку о напуштању полиције донио практично у моменту када је схватио да се полиција суштински сукобљава са народом.

–Ако ти дјевојка од 20 година на улици каже — ’немојте људи, ми смо ваш народ‘ — шта ја да очекујем? То је могла да буде моја кћерка, сестра, синовица… И шта сад? Да користим пендрек да растјерујем народ или да кренем на полицију. Заиста не разумијем, искрено ће Шћепановић, појашњавајући да је његов чин последица простог убјеђења да у питању није био политички скуп, већ скуп вјерног народа којем и сам припада.

-Нећу да нападам народ којем и ја припадам. Ако је то цијена мог посла — онда нека буде, јасан је наш саговорник.

Овај сада већ бивши полицијски службеник такође признаје и да није очекивао да ће његов гест наићи на толико пажње и одобравања људи широм Црне Горе и региона, те да је од читаве ситуације тек сада почео да долази к себи.

–Нисам рачунао нити сам се том калкулацијом водио. Нисам се мијешао у политику. Са мојим старјешинама сам имао екстра сарадњу у Центру безбједности, са колегама такође. То су људи који раде свој посао. Они то тако могу да носе, ја више нисам могао да носим тај притисак, објашњава Шћепановић.

-Вјера када се дира — ја сам на то осјетљив, и да не бих оставио колеге, а да такође не бих дирао ни свој народ, ја сам у одређеном моменту одлучио да дам отказ. Сасвим једноставно — ни мање ни више, каже Шћепановић, који у свом гесту не налази ништа необично.

На питање да ли је због овог чина дошао у неповољну ситуацију због тога што је полицијски посао био једини извор прихода за њега и његову породицу, наш саговорник каже да јесте, али и да се не каје.

–Истина је да ја враћам кредит који сам задужио и да плаћам алиментацију 200 евра, и да морам још мјесец дана да будем активан на послу, због чега су ми старјешине давали и ноћне и прековремене и ванредне смјене, како бих ја све то исплатио. Сада немам ни тај посао и није проблем! Али ја нећу у томе даље да учествујем, категоричан је Шћепановић.

Он закључује да нема да каже ниједну ружну ријеч за своје колеге из ЦБ Никшић, са којима је имао коректан однос и који су му више пута помагали у одређеним моментима, али да га са друге стране такође не интересује ни мишљење Владе Црне Горе.

–Мене Влада не интересује. Мене плаћају грађани да бих радио свој посао, а не плаћа ме Влада! А што се осталог тиче, биће како буде. Мој брат има 11 дјеце, па не ради, и школованији је од мене, па живи, наводи Шћепановић.

Извор: Спутњик