Пише: Иван Милошевић
Јесте Милица Мандић из тужилаштва лијепа жена, па унапријед јој све опростиш, али, брате, превише се хвали хапшењима, тужбама, новчаним казнама, пријетњама и ударничким нормама полиције и тужилаштва. Негдје сам прочитао њену изјаву да су ових дана ангажоване три екипе тужилаштва, да раде 48 сати дневно и да нема тог мајчиног сина који се нађе на улици након 19 сати, а да га не сустигне (не)правда нових мјера. Ухапсе га у 20 сати, стрпају у затвор у 20.15, изведу пред судију у 20.30, а у 20.45 већ ти ребну казну и то не малу. Једног свештеника су казнили са 4500 евра, а неке младиће по 800 евра! Милице једина у мајке, ко ће то све да плати, већина народа нема ни за хљеб и бурек, оладите мало са тим казнама. Милица се чак хвали и споразумима о признању кривице са поповима и дјечацима који се потписују као од шале. Мајко божја, као да су неки криминалци, као да су им на рукама барутни гасови од оружаних и осталих пљачки, о тежим дјелима и да не говоримо. Кад оно споразуми о признању да сте изашли на чист ваздух, сједели на клупи, поред ријеке, џогирали, кренули на божју службу? Ама, Милице, сестро мила, гдје сте се залетили, па ово постаје горе него 48!
Добро, хајде, пандемија, па да не преносимо капљице једни другима, па хајде и да сједимо кући, али гдје нађосте да тако кажњавате младе људе што не издрже, па се мало опусте, прошетају када није вријеме шетње или сједе поред Мораче када није дозвољено. Ваљда бисте могли да их покупите са улице, стрпате у неки камион и развезете кући и препоручите им да више не излазе, него нека гледају филмове и читају књиге? Па није рат, Милице једина у мајке, није оружана побуна несташних грађана, терористичка инвазија дјечака и дјевојчица, билошко ратна експанзија пубертетлија у развоју и осталих домаћих непријатеља. Хватајте вирус или барем оне који су заражени, а оставите се казни и хапшења здравих људи!
И мора овај ДПС да је намјерно поставио Милицу да маше овим казнама. Када бих знао да ће ме она саслушати, испитати и преваспитати, потписати са мном споразум о мојој кривици, дође ми да јурнем на улицу и залетим се пут прве полицијске патроле и сам себе пријавим за кршење мјера предсједништва ДПС-а, пардон НКТ-а. Па нека кошта, шта кошта, ионако немам тих 800 или нешто више евра, па ми ништа не значи да гомилам нове дугове када ни ове старе не могу да вратим. Али бих се зато дружио мало са Милицом једином у мајке, што вриједи жртве!
Лупам данас, али кад чујем Милицу како маше пендрецима, судовима и хапсанама, ништа ми друго и не преостаје! За сада је барем то дозвољено!
