Пише: Иван Милошевић
Извјесна Тинка Ђурановић на порталу Драшка Ђурановића, у ДПС заносу, оплела је данас по рукољубу свештенику. Мисле Тинка и Драшко, онако у дуету, како није лијепо, није естетски када одрасли људи било коме љубе руке, а посебно када се сагињу да искажу поштовање свештенику. По њима то не приличи двоножним усправним бићима, смета им естетски, не знају чему све то, итд…
– Онај пољубац, који носи сасвим друге поруке и који не би требао бити исти, је – љубљење руке владару, свештенику. Такав пољубац симбол је покорности и лојалности из опскурних старих времена, а данас представља ритуал доказане правовјерности, фанатичне посвећености – не само религији – него и онима који је проповиједају, смислили су Тинка и Драшко.
Као новинар јавно осуђивати нешто што у приватном животу радиш скоро сваки дан припада домену психолошког истраживачког новинарства и менталног дволичног склопа који је и ову нашу професију довео на ове гране данашње. Просто да човјек не повјерује да на порталу гдје се свако јутро љуби не рука, него ноге и трагови стопала шефа ДПС-а, покреће кампања анти-љубљења руке свештенику! Хајде да то раде неке интелектуалне громаде, непоткупљиве моралне личности, визионари слободе и непоткупљиви борци за част и образ, лични и јавни, па да и прихватимо критику религиозног сагињања и свештеног рукољуба. Међутим, треба ли коме објашњавати уређивачку политику портала коју спроводи Драшко и његова помћница или рођака Тинка? Па у њој је све подређено сагињању и љубљене не само руке, него и осталих дјелова тијела вољеног и недодирљивог шефа ДПС-а! И сад се они нашли, преко ноћи постали морални чистунци и етичке громаде, а већ годинама нијесу нити ће ускоро изаћи из Његове сјенке, него се помјерају како се она клати лијево или десно, како би стално били под њеном заштитом. У тој сјенци испољавају толико слуганства и подаништва и свако јутро и то по неколико пута шаљу виртуелне и стварне пољупце своме партијском и егзистенцијалном идолу, да се то све не може ни прибиљељежити, а камоли описати. Има ли тог мајчиног сина да опише њихово сагињање и клаћење пред појавом Мила, мајо Божија, или се такав писац још није родио!
ПС. Наравно, текст о рукољубу прошаран је сликама проф. др Здравка Кривокапића и митрополита Амфилохија, како би свима било јасно на шта се мисли. Знао сам на шта они мисле и без тих слика, али нећу више о томе, јер ми се већ нешто лијепи по прстима и квари тастатуру. Ваљда су ови ДПС рукољуби томе криви!