‘-Прво питање које се поставља јесте како се уопште Миливоје Бешлин квалификовао да буде тема Дневника 2 РТЦГи да се његови антирелигијски ставови и ставови по питању режима у „другој држави“ ( једино Србија је друга држава, све остале су неки пријатељи и партнери, зар не) промовишу једнострано и представљају као догма. Гдје је овдје мишљење осталих страна, а у прилогу се помињу предсједник Србије Александар Вучић, амбасада Србије у Црној Гори, локална самоуправа у Будви, предсједник САД-а Доналд Трамп и Кине Сиђипинг, истиче Марко Ковачевић, функционер ДФ-а.
Претходно су у истом овом дневнику дали простор амбасадору Србије у другом прилогу, тако да се од њега могло тражити мишљење и по питању навода Бешлина. Али не…
-Због чега се локална самоуправа у Будви квалификује у националном Дневнику као „Вучићеви лојалисти“ и то јер су тражили да се уступи хотел МУП-а Србије за потребе сузбијања ширења коронавируса. Зашто смета тзв. прескакање званичних органа Србије у Вучићевом пристанку на тај предлог када се овдје уводе мјере својствене ванредном стању премда се проглашавање ванредног стања прескаче? Сви знамо да управа хотела и локална самоуправа могу спровести формални дио око тог уступања и да се не мора то дешавати на нивоу виших представника држава, сматра он.
По риучима Ковачевића једнострани приказ Бешлиновог мишљења изоставља поклон од стране Србије у виду респиратора и одбијање истог од стране Црне Горе.
–Финале прилога је наравно дубоко антицрквено и вријеђа религијска осјећања, посебно циљајући на православне вјернике и помињући у најгорем могућем контексту попове и свештенство. Дакле, Јавни сервис у сред оваквог стања води пропагандни рат против Србије само зато што је хтјела да нам помогне. Наравно уз жестоко вријеђање СПЦ. То упућује још једном на чињеницу да животи овом режиму и његовим слугама са РТЦГ-а нису најважнији, да сузбијање вируса није приоритет већ се води перфидна кампања чак и у оваквој ситуацији. Срамота, закључује Ковачевић.
