Дани какве сада (и у последњих неколико месеци) човечанство живи су одбројани и оно их нема још много пред собом. Ствари ће окренути на страну Добра или Зла (релативних у извесној мери), али у сваком случају живот ће бити тежи него што јесте, за неодређени период који потом следи. Због свега овог би људи, скоро као императив, требало да настоје да сваки дан искористе за нешто лепо и корисно. Пре свега ваља максимално психолошки успорити доживљај протицања времена, а никако подлећи општем „духу“ који сада влада и који се може сажети као „Само да све ово прође што пре!“ Такво стање ума и душе је управо у садашњим околностима више него штетно, колико год оно изгледало оправдано, па чак и као природна последица свеопштег осећања несигурности које обузима читаву планету. Али, то разорно резоновање је, у ствари, последица једне колективне сугестије и вештачки је фабриковано из истог центра који је произвео актуелну лажну „пандемијску“ и стварну економску кризу.

Истински отпор и једини који гарантовано успева у борби против глобалистичког пројекта поробљавања човечанства јесте – стање духа. То стање мора бити супротно од оног који светски естаблишмент тајно прижељкује, константно пројектује и посвуда изазива. Није ту реч само о пуком страху, него о стању некаквог грозничавог ишчекивања, које чак и многе храбре држи у извесној врсти парализе. „Чекање нечега непознатог“ је само по себи најјаловији могући црпитељ душевних снага, у овом тренутку потребнијих него икада сваком појединцу, породици или нацији. Нестабилност коју су „управитељи света“ изазвали треба да учини да се што више људи управо тако осећа, и то је, од неколико њихових циљева, убедљиво најважнији. Јер, исцрпљено и слуђено од ишчекивања у тоталној конфузији и неизвесности, човечанство ће са олакшањем прихватити било какав поредак који му се понуди (а у ствари подметне или наметне), само ако он обећава стабилност.

Суштина је, међутим, у томе да се једини извор истинске стабилности налази унутра, у души сваког човека. Свака стабилност коју појединац очекује споља од неког другог, уз одговарајућу гаранцију али и цену (!) – лажна је. С друге стране, за ону праву, унутрашњу, неопходно је прво из душе избацити и с ње отрести и испрати токсично смеће сугестија којим је константно засипа светска зла воља. Нису само отрови масовних медија, које поменута (зло)воља штедро инспирише и контролише, ти који у душу уносе немир, раздор, па и панику. Сваки разговор, па чак и онај међу пријатељима или са родбином на тему уношења логике у актуелна збивања и некаквог „разрешења“, има исти ефекат и само перпетуира поменуто стање грозничавог ишчекивања. Стога свему што такво стање изазива треба ускратити приступ својој души, а њу упутити на садржаје који су сасвим изван домашаја сила дестабилизације, сумње и растакања.

За крај треба рећи да и светски моћници (а заправо слуге „господара таме овог света“) имају, на свој начин, исти циљ, јер пате од исте стрепње. Они су добро знали да је претпандемијска стабилност света била потпуни привид, за разлику од већине човечанства (нарочито „Западног“, а заправо скоро глобалног) које се уљуљкивало тиме да ствари не стоје лоше и да сада тако, уз мале поправке, треба да се одвијају унедоглед. Истина, многе народе (у Европи – словенске) су вековне окупације, напади страних сила, покушаји физичког и културног геноцида навикли на то да се опстане, па и живи у пуноћи чак и усред несреће и нестабилности крајњих размера. Али, што се садашње глобалне ситуације тиче, естаблишмент моћника је, знајући истину о илузији коју су у претходној фази сами по свету раширили, одлучио да је куцнуо последњи час да се ипак све некако стабилизује, како они сами не би пали са својих „престола“. Само, стабилност коју су они испланирали и спроводе помоћу актуелног хаоса (по формули „солве ет цоагула“ – „растури па повежи“) нема по својој природи ништа заједничко са човеком. Као и њени творци, она треба да буде нељудска и бездушна. Но, свако има шансу да тај зли исход у потпуности одбије, само ако се сабере и у прекрасни замак своје душе постојано и одлучно не пушта ништа што није у складу с Истином, Добрим и Лепотом.

(Фејсбук страница Спиритуал гуерилла, 13. 12. 2020)