Пише: Иван Милошевић
Полиција је синоћ аплаудирала љекарима. И ма колико тај догађај изазивао симпатије у овом добу короне и епидемије некако ми је тај аплауз био намјештен и неискрен. Можда гријешим и не могу да се отргнем неке давно стечене егзистенцијалне мрзовоље када се помене полиција, али аплауз полиције је био толико незграпан и извјештачен и извршен по нечијем налогу како би се и Црна Гора придружила планетарном одавању поште љекарима. Ови други свакако то и заслужују, али у нашим приликама, барем се мени тако чини, када полиција аплаудира онда нам се нешто грдно спрема.
Онда ово међусобно захваљивање начелника полиције и директора Ургентног центра више ми личи на неки предизборни скуп владајуће странке. Дају подршку сами себи, хвале једни друге, а оне треће, због којих су и једни други, нико ништа не пита. Гдје су који враг грађани, помиње ли ко њих у овој причи и хоће ли њима ко да упути аплауз што у овом времену када власт погибе за њих плаћају рачуне за струју и све остале државне и приватне дажбине. Богами мислим да би ова полиција требало обичним смртницима што су одабрали да живе у Црној Гори не да аплаудира, него да им се поклони до земље, јер их већ деценијама трпе и опраштају све њихове пендреке, притворе, затворе, наредбе и уредбе. Хајде да нам је полиција професионална и прва на бранику права грађанина и његове слободе, али у нашем издању она је прва на бранику владајуће странке и ограничавања слободе обичног човјека. У друштву у којем се крећем у задњих дведесетак година нијесам чуо неке похвале полицији, а посебно се то односи на њене челнике. Ваља ли понављати или неко то не зна одакле они долазе и коме су вјерни и заклети!
Večeras je širom #CrnaGora u 20,00 časova #policija aplauzima podržala medicinare u njihovoj nesebičnoj borbi protiv #coronavirus i uputila jasnu poruku.
Svi zajedno do jednog cilja, očuvanja #javnozdravlje građana naše države.#coronainfoCG @VladaCG pic.twitter.com/2nFL82SVgT— Uprava policije Crne Gore (@PolicijaCG) April 16, 2020
Мислим да је и овим полицајцима нешто било мука да синоћ аплаудирају, али шта ће, таква је наредба, мора се од нечега живјети, а ионако дуго не траје. Већина њих би радије руке употријебили за нешто друго, некако су више навикли на неке друге захвате и некако се тамо боље сналазе.
Ни раније нијесам имао повјерење у полицију, а након привођења митрополита Амфилохија у мојем видном пољу они постоје само као извођачи ДПС радова, па ми њихови апалузи некако парају уши. Мораћу ових дана да их тотално избјегавам, јер нијесам сигуран да ћу моћи да обуздам стечену егзистенцијалну мрзовољу према плавим униформама, као не би себи и породици направио беспотребну штету.
Негдје на интернету сам видио снимке из свијета на којима полицајци током полицијског часа пјевају на улицама, свирају и плешу, како би забављали грађане и поручили им да дијеле њихове муке. Баш бих волио да видим ове наше патроле да узму гитаре, отпјевају коју љубавну или патриотску и отплешу неку игру. На жалост, прилично сам сигуран да то нећу гледат. И овај синоћни аплауз за нашу полицију је био превише! Навикли су они на другачију употребу руку!