„Надам се да ће, ипак, све ово потрајати и да нећемо скоро излазити из куће, како бисмо имали времена да о свему добро размислимо“.

Овако је српски песник и академик Матија Бећковић цинично прокоментарисао к ову, како се најављује, последњу фазу епидемије вируса корона.

Шта мислите да ће се променити у свету са завршетком епидемије?

— Не очекујем ни да ће да се заврши. Па већ нам кажу да ће бити мало цигарет паузе, а онда поново назад. Тако да замишљам да ће све бити широм отворено и богато и раскошно снабдевено, а да ће људима бити забрањено да излазе из кућа.

Али, званично излазимо из ванредног стања и мере се укидају…

— Бојим се да је то само мамац на који не треба наседати.

Како мамац?

— Па видите како су прошли они који су излазили. И видите како се постављају услови ко ће и како моћи да користи градски саобраћај, као да ће на свакој станици бити дом здравља. А да бисте добили место у аутобусу, потребно је да испуните услове као за регрутацију…

Повратак градског превоза најављује се у фазама за које стручњаци кажу да неће трајати дуго. Који је vаш став?

— Колико ћемо живети ми који смо старији од 65 година да бисмо то дочекали? Уосталом, шта нам фали, ми смо, што се каже, први пут били као на летовању. Надам се само да ће бити лепо време. Видите, ово је нешто о чему нико ништа не зна, а сви се изјашњавају. Нека болест за коју немају лек, али је непрестано лече. Може се испоставити да све што су препоручивали буде погрешно, а оно што су забрањивали буде право.

Како то мислите?

— Знате, на Његушима је после рата отворен санаторијум јер је то идеална надморска висина за ТБЦ, за лечење туберкулозе, а Његоша су слали најбољи лекари да иде на море у Напуљ или у Прчањ, што је сада најстроже забрањено и што је утврђено као нешто најгоре што би могао да учини неки болесник од ТБЦ-а. Нисам сигуран да није могуће тако нешто и у случају короне. Много је глупо да постављате питање са ватом у ушима или да држите говор са фластером на устима.

Извор: Спутњик