Српска православна црква обележава Сретење Господње, које се слави на 40. дан од Божића. Као Дан државности Србије слави се од 2002. године, а од 2012. Дан државности обухвата два дана, 15. и 16. фебруар.
На Сретење 1804. године одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак, па је слављен и као Дан државности Србије. Године 1835. у Крагујевцу је донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности. У Скопљу је 1909. одржана прва скупштина Срба у Османском царству, а на Сретење 2014. године одржан је референдум на северу Косова.
Ана Брнабић: Позивамо све на сутрашњи спектакл, Србија је то заслужила
Сусрет Господа и човека
Четрдесет дана по Христовом рођењу Богородица је однела сина у јерусалимски храм да га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти.
На сајту СПЦ стоји:
‒ У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. – Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. – Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А Фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, љути на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег.
Додато је да је овај дан празнован од самог почетка, али да је свечано празновање установљено нарочито 544. године, у време цара Јустинијана.
‒ Овај дирљив и молитвом испуњен сусрет Христа и светог старца Симеона никако не представља само један од важних догађај из Спаситељевог живота, већ из њега исијава духовни значај који просветљује свакога од нас. Из овог светог и благодаћу испуњеног сусрета открива се велика тајна сједињења Бога и човека у личности Богочовека Христа, а кроз Његово тело и пречасну крв којима се сједињујемо на свакој Светој Литургији, открива се и тајна сједињења човечанског рода и све творевине Божије са Богом. Са друге стране, слободно можемо рећи да наш сусрет са Богом почиње приликом Свете Тајне Просветљења (крштења), добијајући свој врхунац у Светој Евхаристији кроз коју своје Крштење увек и изнова потврђујемо, потврђујући тако и наше припадање Цркви као Богочовечанској заједници Бога и људи. По речима преподобног старца Јустина ћелијског Света Евхаристија, као Тајна над тајнама и као чудо над чудима, представља наше охристовљење, испуњење васцелог бића Богом, те тако није случајно учење Цркве да Пречасна крв Господња у тренутку причешћа постаје део нашег крвотока. Тако празник Сретења Господњег, сусрета Бога и човека емпиријски осећамо на сваком светом богослужењу у молитвеном заједничарењу са Богом, а најопитније на Светој Литургији сједињујући се са Господом.
Веровања и обичаји
Верује се да се на Сретење срећу зима и лето. Ако осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате у зимски сан, зима ће потрајати још шест недеља. Сличан обичај постоји и у немачким земљама, где укључује јазавца. Од немачких досељеника у Пенсилванији потиче Дан мрмота у вароши Панксатони, само што је датум 2. фебруар (Сретење по новом календару), а животиња је мрмот.
Још један обичај јесте да се пале свеће, јер се верује да пламен свеће штити кућу од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ. Други каже да млада девојка за удају треба да пази кога ће прво ујутру да сретне, јер ће младожења бити баш такав по изгледу и карактеру.
